MLADI NAUČNIK iz Novog Sada odlučio da ostane u Srbiji, a njegov IZUM bi mogao da reši svetski problem

Sedam godina kasnije, Vidak je ispunio svoju želju i postao doktorand na Prirodno – matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu i ne samo to, dobitnik je prestižne nagrade "Mihajlo Pupin" koju dodeljuje Matica Srpska.

Ovaj mladi naučnik bavi se istraživanjima vezanim za lečenje karcinoma. Trojanski konj iz njegove laboratorije trebalo bi da zbunjuje ćelije raka, a jednog dana mogao bi biti lek. Istraživač – saradnik na Katedri za organsku hemiju, kako kaže, laskavu titulu Matice Srpske, dobio je za rad koji se bavio se derivatizacijom steroidnih hormona čoveka, jednim od načina dobijanja molekula koje imaju korisne biološke aktivnosti, pa i u pronalaženju lekova.

Osmišljava "trojanskog konja"

Da bismo razumeli o čemu se radi, mladi naučnik hormone poredi sa klavirom, oni praktično pritiskaju više tipki i izazivaju više različitih reakcija u organizmu. Tako postoje i neki oblici kancera koji su hormon zavisni.

"Strategija kojom sam se bavio je osmišljavanje trojanskog konja, modifikacija tog molekula, korišćenjem organske hemije. Menjam strukturu molekula pomoću hemijskih reakcija, da bi dobio molekul koji se ćeliji predstavi kao nešto što ona želi, kao taj hormon koji pomaže ćeliji da raste i da se deli, da dobijemo ono što se zove tumor. Međutim, ako taj molekul promenimo, damo mu novi oblik, bar u nekim delovima, on je upravo nalik na antičkog trojanskog konja, ćelija ga usvaja. Umesto da joj pomogne da raste, ćelija odumire", objašnjava Raičević za Sputnik.

Konačan rezultat istraživanja, kaže laureat, još je daleko, a veliki problem u tome što se istraživanje radi u Univerzitetskom centru, a ne u velikoj farmaceutskoj industriji koja bi novcem mogla da pomogne brže kretanje molekula ka primeni.

Mladi naučnik dodaje da i u svetu iz univerzitetskih centara dolazi svega 10 odsto molekula koji na kraju dobiju titulu klinički odobrenog leka.

Njegovo istraživanje naslonjeno je na prethodni rad kolega sa PMF-a, ali i drugih univerzitetskih centara. Molekuli koje pravi su ujedno i organometalni, osnov za taj deo istraživanja dao je profesor Rastko Vukićević sa Univerziteta u Kragujevcu. On je svoje znanje preneo profesoru Niku Raduloviću, dekanu PMF-a u Nišu. Ova dva profesora mentori su na njegovoj doktorskoj disertaciji.

Vidak Raičević je ostao u Srbiji, između ostalog i zbog toga što poštuje rad i znanje ljudi koji su mu ga preneli, a svoje znanje želi da prenese novim generacijama. Znanje čini društvo i državu boljim, samo tako možemo napred.

"To je jedno neverovatno lepo iskustvo, raditi sa našim najelitnijim srednjoškolcima, koji se najviše zanimaju za biologiju i hemiju. Dobijamo vrhunske stručnjake, jer kad se neko interesuje za hemiju od osnovne škole, nastavi u srednjoj, želi da uradi još više na fakultetu, kroz takmičenje ili volontiranjem u laboratorijama, dobijamo ljude koji su zaista veliki potencijal i jako je tužno kada oni odu iz ove zemlje", rekao je on za Sputnik.

Fond za nauku - pomoć mladim naučnicima

Kako je objasnio, iako se srozavaju kriterijumi, uvek imamo 5 odsto natprosečno zainteresovane i kvalitetne dece s kojom je lako raditi. A sada imamo i Fond za nauku koji je upravo otvorio novi program pomoći mladim istraživačima i naučnicima u ranoj fazi karijere. Samo za ovaj program Republika Srbija izdvojila je četiri miliona evra.

Dobitnik nagrade "Mihajlo Pupin" ove godine bi trebalo da doktorira, a ima i novi projekat tima koji će biti odgovor na poziv Fonda za nauku Republike Srbije.

"Trenutno se zanimamo za mogućnost određivanja pojedinih molekula u biološkim tečnostima, kao što je cerebrospinalna tečnost i upotrebu onoga što je sve aktuelnije, a to su informacione tehnologije. Algoritmi dubokog učenja potencijalno bi mogli da omoguće predikciju raznih stanja koja mogu da se dovedu u vezu sa promenama u toj tečnosti", objasnio je on.

Raičević dodaje da je mnogo učenika koji su svoje maturske radove hteli da urade u laboratorijama na fakultetu, imali su toliku želju i volju da to urade, da su njihovi maturski radovi gotovo na nivou diplomskog rada.

Imao je priliku da se takmiči i kao student, što je retkost kad je hemija u pitanju, i to u Iranu i Libanu. To su, kaže, u tom trenutku bila dva jedina centra u svetu koja su organizovala takmičenja za studente.

Učestvovao je u organizaciji srpske hemijske olimpijade, koja je kvalifikaciono takmičenje za Međunarodnu hemijsku olimpijadu na koju odlaze najbolji srednjoškolci. Član je i komisije za takmičenje učenika osnovnih škola.