Mladi Bečejac pola sveta prošao u „jugiću”, ali neće stati na tome

Posle, po njemu, najtežeg prvog putovanja do Mongolije i nazad, zatim „najluđeg“ krstarenja Afrikom, ovih dana vratio se sa dugog putovanja do Australije, koje je trajalo 72 dana, a prešao je 15.000 kilometara.

- Ovog puta sam prešao tri kontinenta, od kojih je za mene australijski bio potpuna nepoznanica. Ali, to je tako dobro uređena država, da sam se vrlo brzo navikao, a pomoć naših ljudi je bila dragocena i prijatna. Bilo je to pravo uživanje i sada razmišljam o njihovim „stejkovima“, jer po povratku ne mogu da obučem nijedne pantalone - s osmehom konstatuje Ninoslav Nino Trajković.

Iako je, kao već prevejani avanturista, sve dobro isplanirao, zacrtano nije u potpunosti realizovao, pojavile su se nepremostive prepreke, ali ga „Rina”, njegov crveno-beli „jugić” nije izdao.

- Po izlasku iz Srbije, prošao sam Bugarsku, Tursku i Iran, a onda su mi rekli da ne ulazim u Avganistan, jer je nebezbedan. S velikim žaljenjem sam prihvatio savet, a onda sam se uverio u ispravnost, jer je put kroz Pakistan uz granicu sa Avganistanom, bio vrlo rizičan i prošao sam ga u pratnji policije i specijalaca. Nažalost, u Indiji sam morao da donesem odluku da se rastanem sa pet godina starijom od mene „Rinom“. Za nastavak puta kroz Mjanmar trebalo je da izdvojim izuzetno veliki novac. Našao sam se u dilemi. Da li da uradim to i dobrano okrnjim deo koji sam namenio u humanitarne svrhe ili da parkiram „Rinu“ u Nju Delhiju i nastavim dalje, kako bi mi ostalo više novca za donaciju. Prevagnula je moja želja da budem humanitarac, a ne avanturista, pa ću zato imati, pogotovo kad mi stignu još jedna ili dve uplate donatora, do sada najveći iznos za donaciju ŠOSO „Bratstvo“ u Bečeju – pojašnjava Nino.

I dok je porodični plavo-beli „Rino” ostao na afričkom kontinentu kao eksponat pravoslavne crkve u Bocvani, sada voženi crveno-beli auto kojem Ninoslav tepa „Rina”, kao devojčici, neće ostati u Nju Delhiju.

- Dosta je bilo uživanja, sada mi predstoji dvomesečni rad u Crnoj Gori tokom turističke sezone, a onda odlazim po „Rinu“, jer je to, uz jedini „jugo“ u Australiji Danijela Kadarijana, najbolji „jugić“ koji sam do sada vozio, što znači da aktuelna ekspedicija nije u potpunosti završena, jer predstoji jesenji povratak Nina i „Rine“ kući – kaže Nino.

O samom putovanju i onome šta je sve video i doživeo Trajković je redovno i detaljno izveštavao brojne pratioce na društvenim mrežama. Žao mu je, kaže, što je morao da leti iz Indije na Tajland, pa zatim dalje do Australije, jer bi vozeći „Rinu“ imao šta da vidi i u tim egzotičnim zemljama.

- Nisam zatvorio avanturističku stranicu. Želja mi je da obiđem američki kontinent, pa Antartik... Ubeđujem mog najboljeg prijatelja i saputnika u prvoj ekspediciji Đorđa Ilčešina, koji žarko želi da upozna američki način življenja, da se iduće godine zaputimo od najsevernije do najjužnije tačke američkog kontinenta. To bi bila vožnja u nekom od „juga“ rađenih za američko tržište. Ako on ne bude mogao da mi se pridruži, opet ću sam na put. Naravno, i tada će sve imati humanitarni karakter.

V. Jankov