REZON: Pita se kao Pajtić u DS-u

Vojvođani su pre petnaestak godina imali pošalicu - pita se kao Pajtić u Demokratskoj stranci. Time su opisivali osobu bez ikakvog autoriteta. 

Članovi DS-a su se kleli da su tamo odluke sem Tadića donosili Dušan Petrović, Boško Ristić, Miki Rakić, Krle i Šaper. Taj Pajtić, koji se nije u celosti pitao ni u Pokrajinskoj vladi, već je moć delio sa Petrovićem i Elezovićem, objašnjava za opozicione medije da je Aleksandar Vučić uticajniji od Miloša Vučevića.

 U stranci. I politici. Kakva pronicljivost! Kakva dedukcija! Kakva ontološka genijalnost! To ne zna niko osim svih sedam miliona Srba. I to od 2012. godine. 

Ali samim tim što prave posebne članke, TV priloge i analize o Vučeviću, ukazuju da im smeta. Da je SNS sa njim moćan i nepobediv. Da nije, ignorisali bi njegovo postojanje. O efemerijama se ne misli. O nebitnima se ne govori. 

U kom god agregatnom stanju Pajtić bio, političar ili profesor za obligacije, što mu je najbolje išlo dok je bio političar, njegova specifišna težina je ista. Očigledna je doslednost u pogrešnosti. 

On ne analizira, on projektuje vlastite težnje. Ispravno rezonovanje je direktno suprotstavljeno ličnim interesima i afinitetima. Kad se iz njegovih, tobože objektivnih reči odstrani praktični interes, a to je slabljenje SNS-a, dobije se prazna obmana. 

Osporavanje Vučevićeve političke snage je apstraktna senka odvojena od bilo kakve istinite sadržine. To iz Pajtića progovara resantiman. Gola zavist. Neprežaljena žudnja, koja, hegelovski rečeno, svoj osnov ima u prostoj sujeti kao subjektivnoj strasti. 

Želeo je da bude predsednik Vlade Srbije, ali nije mogao. Čak je i kafe kuvarica Mirko Cvetković bio bolji izbor. 

Postao je predsednik stranke posle Đilasa 2014. I mada se verovalo da će Đilas biti taj koji će DS pretvoriti u politički Titanik, to je umesto njega učinio Pajtić.

Rezultat njegovog činodejstvovanja na čelu DS-a ravan je cunamiju. DS je sa 22 odsto, koliko je imala 2012, spala na 6,2 odsto 2016. Snaga DS-a i uticaj u biračkom telu, s Pajtićem na čelu, smanjeni su četiri puta. 

U Vojvodini, gde je suvereno vladao od 2004, je stanje još gore. Na pokrajinskim izborima 2016. osvojio je samo 69.740 glasova. Sedam puta manje od SNS-a koji je osvojio 428.452 glasova. 

Primenom koperfildske politike, pare vidiš, ali ih ne vidiš, Pajtić je uspeo da stranku otera u stečaj. I to nakon što su za izbore 2012. uzeli kredit od Razvojne banke Vojvodine, koji nisu morali da vrate. 

Znajući do detalja da su sve pare iz banke isparile na privatne račune, i da joj sledi stečaj i gašenje, DS je za finansiranje izbora 2012, bez ikakvih garancija, od Razvojne banke uzeo kredit od 360 miliona dinara, sa kamatom od samo 1,4 odsto. Stečaj u banci pokrenut je 2013. godine, a DS se u međuvremenu kao ameba podelio na mnogo malih partija, sa kojima se skoro 10 godina nadmeće u beznačajnosti.

Kad je napuštao stranku, ni Dragoslav Petrović, njegov Rišelje, nije bio uz njega. Otišao je sam. Nije uz njega ni Dušan Elezović. Nisu mu ostali verni čak ni Nebojša Malenković i Đorđe Višekruna. S njim hoće da se vidi jedino Bora Novaković, a i on samo kad Miran Pogačar nema vremena. 

Napad na Vučevića osmišljen je iz dva razloga. Da se pokuša oslabiti njegov autoritet na terenu, kako bi se oslabio SNS. I da se poseje seme razdora među naprednjacima, podelom na dva tabora - Vučićev i Vučevićev. 

Taj poduhvat ima smisla koliko i Aristofanov pokušaj diskvalfikacije Sokrata tvrdnjom da kiša pada tako što Zevs mokri kroz sito. SNS od prvog dana funkcioniše po jednostavnom principu, pobeđivaćemo sve dok smo zajedno. Dok verujemo u jednu politiku. 

Ne može se od Pajtića, koji krivotvori istinu o sebi, očekivati da pouzdano govori o drugima. Računajući da zaborav jača sa protokom vremena, on sve češće tvrdi da nikada nije bio član Narodne stranke Milana Paroškog. 

I da nije 1996. bio „poklonjen” Demokratskoj stranci, već da je u DS ušao preko svog oca. Zapravo, Pajtić će za koju godinu tvrditi da je prvo on postao član, a da je tek onda nastala Demokratska stranka. Postoji kartoteka članstva, i lako se može proveriti je li politički zanat učio kod Paroškog. 

Kako god, Pajtić je za 20 godina aktivnog bavljenja politikom uspeo da omogući Nedi Arnerić da glasa iz Bodruma. Darku Šariću da kupi novosadske hotele „Putnik” i „Vojvodina”, restorane „Sečuan”, „Dunavska oaza” i „Venac”, subotičku „Patriju” i gomilu poljoprivredne zemlje. 

Njegovim parama završena je i jedna vrlo luksuzna zgrada na Bulevaru oslobođenja. Uspeo je da Vojvodinu učini najnerazvijenijom regijom u Srbiji, sa armijom nezaposlenih i siromašnih. Dok je bio predsednik Pokrajinske vlade, netragom je nestalo više od 64 milijarde dinara. 

Kog god smatra da preterujem može pokušati da ospori pobrojano. Sokratovski rečeno, meni je lako protivrečiti. Ali se ne može protivrečiti istini. 

Milorad Bojović

Autor je stručnjak za odnose s javnošću