Mitovi o natprosečno inteligentnoj deci: Darovitost – blagodet ili breme

Do treće godine nije progovorio, po ceo dan je pravio kule od karata; nije voleo društvo, oduševljen je bio kompasom koji je dobio kad je imao pet godina; smatrali su ga autističnim jer ga nije zanimalo školsko gradivo; pristao je da svira violinu; nije poštovao autoritet, pravila i naredbe; sa devet godina počeo je da se interesuje za matematiku, latinski i fiziku; napustio je gimnaziju i tek iz drugog pokušaja primljen je u Politehničku školu – ovako je izgledao razvojni put nobelovca Alberta Ajnštajna.