Migrantske rute „zatrpane” žrtvama: Kada se „gejm” loše završi

U tekstu pod naslovom “Ušli u kontejnere, jer im je pobegao voz” kaže se da su četiri Marokanca, dva Alžirca i jedan Egipćanin u poslednjem momentu odlučili da uđu u kontejner sa đubrivom u julu u Srbiji, da bi u oktobru stigli, na žalost, u raspadajućem stanju u Paragvaj.

Imena Ahmeda Belmiloudija, Hadula Muhameda, Jasu Barbara, Raida Rašira su na dokumentima pronađenim pored tela u kontejneru , koji je u Paragvaj došao prošle nedelje, a iz Srbije krenuo 21. jula. Dokumenti su izdati u Prihvatnom centru za samce „Adaševci” u Šidu.

Ekipa „Dnevnika” je posetila ovaj centar sredinom maja, kada je njih dvadesetoro pokušalo da nam objasni šta je „gejm”, odnosno ilegalni prelazak granice, pošto su sve granice za njih bile zatvorene. Svi su sanjali da stignu u Evropsku uniju. Nijedan od njih nije želeo da ostane u Srbiji, a sigurno ne da stigne do rečne luke u predgrađu Asunsiona, prestonice Paragvaja, gde je tužilac Marselo Saldivar potvrdio da je pronađeno sedam tela, da su žrtve odrasli ljudi i da je najverovanije reč o „slepim putnicima”. Prema podacima lokalnih pomorskih vlasti u ovoj južnoameričkoj državi, natovareni metalni kontejner je iz Srbije stigao u Rijeku u Hrvatskoj, gde je natovaren na prekookeanski brod, pa preko Egipta, Španije i Argentine došao do Paragvaja posle pređenih gotovo 20.000 kilometara.

Surova istina, na šta su nam ukazali u Prihvatnom centru „Adaševci”, jeste da u tri centra, koliko se nalazi na teritoriji opštine Šid, ima najviše porodica kojima je teško da u grupi „tajno” pređu granicu, ali i onih nesnalažljivih. Statistika kaže da ne mogu svi da ispune cilj.

Na području Sremske Mitrovice pripadnici Službe za borbu protiv organizovanog kriminala uhapsili su dve osobe zbog sumnje da su organizovali nedozvoljen prelaz državne granice za sedam ilegalnih migranata čiji su posmrtni ostaci pronađeni u kontejneru u Paragvaju. MUP je objavio snimak na kome se vidi hapšenje državljana Maroka i Alžira H.M.(30) i S.K.(29). Postoji sumnja da su oni u dogovoru sa NN licima migrante smestili u kontejner za transport robe u voznim kompozicijama kako bi izbegli granične kontrole Srbije sa Hrvatskom. Određeno im je zadržavanje do 48 sati i oni će uz krivičnu prijavu biti privedeni Višem javnom tužilaštvu u Sremskoj Mitrovici.

Svaki odlazak u prihvatne centre u Šidu nabijen je emocijama, oseća se napuštenost i prepuštenost sudbini, ali i ogromna želja za životom.

Nastradali, u kontejneru koji je otišao za Paragvaj, a ne u neku od „zemalja snova”, hrane i vode su poneli tek za 72 sata, kako su utvrdili istražitelji, jer im je najverovatnije rečeno da će put toliko trajati… Svakako ne tri meseca, koliko je trebalo da njihova tela budu pronađena.

Tadašnji zamenik, a sada predsednik opštine Šid, Zoran Semenović ispričao nam je da su se migranti u drugom slučaju sakrili u praznu cisternu neke šidske firme, koja je prevezena iz jednog u drugi magacin u Šidu, a radnici ujutru kad su ih otvorili ugledali tri migranta koji su srećno uzviknuli: „Italija?”. Njihov „gejm” nije uspeo, ali ipak nije završen tragično kao ovaj u Paragvaju. Treći slučaj je kada su „preveslali” migrante preko Tise, koji su se nadali da će na drugoj obali stići u Mađarsku.

Slike iz PC „Adaševci”, ukoliko se ikad tamo zateknete, su stara odeća, mladi momci sa očima punim nade, strah, ali i odlučnost da su krenuli u bolje sutra, u željenu Evropsku uniju, gde su čuli da je život lep. Želja kod samaca je izraženija, jer su prepušteni sami sebi. Niko od njih ne želi da ostane u Srbiji. Čitave porodice izbegle iz rata i nemaštine, kojima je ostala samo glava na ramenima i nada da će stići u izabranu zemlju i nastaviti svoj život normalno, teže da dođu do svojih rođaka, porodice ili prijatelja, koji su uspeli u „gejmu”.

Kako je naš list pisao u maju, Mahmedu, Ahmedu, Ismailu i drugima sa kojima smo tada razgovarali isti je bio cilj, iako su želeli da odu na različite destinacije u Nemačku, Švajcarsku, Belgiju, Švedsku, Austriju, Italiju, Francusku, svakako niko od njih nije ni pomislio da bi mogao završiti u kontejneru sa đubrivom u Paragvaju. Do odluke da sedmorica mladih ljudi uđe u kontejner, neki su proveli više od pola godine u PC „Adaševci”, što je prosečno vreme zadržavanja u ovom tranzitnom centru. Većina od njih je kod kuće

studirala, neki su se bavili građevinarstvom ili drugim zanatima. Kada je mladićima od dvadeset godina već bio težak život, neka im bar bude laka zemlja.

Maša Stakić