Мигрантске руте „затрпане” жртвама: Када се „гејм” лоше заврши
Због бруталне смрти која их је задесила, вест о седам миграната чија су тела пронађена у контејнеру са ђубривом из Србије, који је стигао чак до Парагваја, испунила је новинске ступце широм света.
У тексту под насловом “Ушли у контејнере, јер им је побегао воз” каже се да су четири Мароканца, два Алжирца и један Египћанин у последњем моменту одлучили да уђу у контејнер са ђубривом у јулу у Србији, да би у октобру стигли, на жалост, у распадајућем стању у Парагвај.
Имена Ахмеда Белмилоудија, Хадула Мухамеда, Јасу Барбара, Раида Рашира су на документима пронађеним поред тела у контејнеру , који је у Парагвај дошао прошле недеље, а из Србије кренуо 21. јула. Документи су издати у Прихватном центру за самце „Адашевци” у Шиду.
Екипа „Дневника” је посетила овај центар средином маја, када је њих двадесеторо покушало да нам објасни шта је „гејм”, односно илегални прелазак границе, пошто су све границе за њих биле затворене. Сви су сањали да стигну у Европску унију. Ниједан од њих није желео да остане у Србији, а сигурно не да стигне до речне луке у предграђу Асунсиона, престонице Парагваја, где је тужилац Марсело Салдивар потврдио да је пронађено седам тела, да су жртве одрасли људи и да је најверованије реч о „слепим путницима”. Према подацима локалних поморских власти у овој јужноамеричкој држави, натоварени метални контејнер је из Србије стигао у Ријеку у Хрватској, где је натоварен на прекоокеански брод, па преко Египта, Шпаније и Аргентине дошао до Парагваја после пређених готово 20.000 километара.
Сурова истина, на шта су нам указали у Прихватном центру „Адашевци”, јесте да у три центра, колико се налази на територији општине Шид, има највише породица којима је тешко да у групи „тајно” пређу границу, али и оних несналажљивих. Статистика каже да не могу сви да испуне циљ.
На подручју Сремске Митровице припадници Службе за борбу против организованог криминала ухапсили су две особе због сумње да су организовали недозвољен прелаз државне границе за седам илегалних миграната чији су посмртни остаци пронађени у контејнеру у Парагвају. МУП је објавио снимак на коме се види хапшење држављана Марока и Алжира Х.М.(30) и С.К.(29). Постоји сумња да су они у договору са NN лицима мигранте сместили у контејнер за транспорт робе у возним композицијама како би избегли граничне контроле Србије са Хрватском. Одређено им је задржавање до 48 сати и они ће уз кривичну пријаву бити приведени Вишем јавном тужилаштву у Сремској Митровици.
Сваки одлазак у прихватне центре у Шиду набијен је емоцијама, осећа се напуштеност и препуштеност судбини, али и огромна жеља за животом.
Настрадали, у контејнеру који је отишао за Парагвај, а не у неку од „земаља снова”, хране и воде су понели тек за 72 сата, како су утврдили истражитељи, јер им је највероватније речено да ће пут толико трајати… Свакако не три месеца, колико је требало да њихова тела буду пронађена.
Тадашњи заменик, а сада председник општине Шид, Зоран Семеновић испричао нам је да су се мигранти у другом случају сакрили у празну цистерну неке шидске фирме, која је превезена из једног у други магацин у Шиду, а радници ујутру кад су их отворили угледали три мигранта који су срећно узвикнули: „Италија?”. Њихов „гејм” није успео, али ипак није завршен трагично као овај у Парагвају. Трећи случај је када су „превеслали” мигранте преко Тисе, који су се надали да ће на другој обали стићи у Мађарску.
Слике из ПЦ „Адашевци”, уколико се икад тамо затекнете, су стара одећа, млади момци са очима пуним наде, страх, али и одлучност да су кренули у боље сутра, у жељену Европску унију, где су чули да је живот леп. Жеља код самаца је израженија, јер су препуштени сами себи. Нико од њих не жели да остане у Србији. Читаве породице избегле из рата и немаштине, којима је остала само глава на раменима и нада да ће стићи у изабрану земљу и наставити свој живот нормално, теже да дођу до својих рођака, породице или пријатеља, који су успели у „гејму”.
Како је наш лист писао у мају, Махмеду, Ахмеду, Исмаилу и другима са којима смо тада разговарали исти је био циљ, иако су желели да оду на различите дестинације у Немачку, Швајцарску, Белгију, Шведску, Аустрију, Италију, Француску, свакако нико од њих није ни помислио да би могао завршити у контејнеру са ђубривом у Парагвају. До одлуке да седморица младих људи уђе у контејнер, неки су провели више од пола године у ПЦ „Адашевци”, што је просечно време задржавања у овом транзитном центру. Већина од њих је код куће
студирала, неки су се бавили грађевинарством или другим занатима. Када је младићима од двадесет година већ био тежак живот, нека им бар буде лака земља.
Маша Стакић
