Migranti zadržani u Šidu nose svoje breme, a čekanje dodaje nervozu

U tri prihvatna centra u Šidu registrovano je 800 korisnika, dok je procena da ih u ilegali u šumama oko Šida boravi još oko 200. Ekipa „Dnevnika” posetila je Prihvatni centar Šid, gde su smeštene porodice, dok u druga dva centra borave samci.

Zanimalo nas je kako migranti žive u Srbiji, jer su neki od njih ovde već godinama. Deca su uvedena u sistem obrazovanja, danas pričaju srpski tečno, idu na dečije rođendane, sportska takmičenja, međutim Srbija im nije krajnja destinacija i našu zemlju doživljavaju kao usputnu stanicu. O našem narodu imaju samo reči hvale, ipak svi sanjaju život u Nemačkoj.

Pri ulasku u Prihvatni centar videćete nasmejana lica, decu koja trče za loptom, srećna u igri, veš koji se suši na štriku i miris karija koji dopire iz kuhinje. Obroci se služe u trpezariji po internacionalnom meniju, kuvarice nemaju mnogo prostora za neplanirane ručkove, a meso je retko u obroku, jer ljudi koji se ovde hrane su mahom iz Avganistana, Sirije, Pakistana i njihova ishrana zahteva meso spremljeno na poseban način, pa ili ga ne jedu ili tek u malim količinama.

- Kroz našu opštinu je prošlo 850.000 migranata, a zapamtio sam porodicu iz Sirije, otac je advokat, majka lekar, perfektno su pričali i engleski i nemački, sa četvoro dece i svi nas gledaju čudno- priča nam zamenik predsednika opštine Šid Zoran Semenović. - To je bilo 2015.godine kada je bio veliki talas. Tada me je pitao Sirijac da li smo mi Srbi stvarno toliko sportski narod kada su svi u patikama za košarku na ulici. Kod njih se zna kako izgleda patika za šetnju, ne nose se sportski modeli. Isticala se cela porodica po stasu, lepoti, deca uređena posle toliko kilometara, vidno imućni pobegli iz države u kojoj više nema života, i tada Hrvati Sirijca sa dvoje dece puste, a majci sa drugo dvoje dece ne dozvole da pređe granicu. Čovek je želeo da se vrati nazad, ne traži da puste i ostatak porodice, ali nisu mu dozvolili. Verujem da su se kasnije našli, a eto i danas ih se sećam.

Nevena Brajović kaže da je njihov centar otvoren tokom tranzita 2015/16. godine, ali je zatvoren u međuvremenu.

- Radila sam sa porodicama u Prihvatnom centru Principovac, uz granicu Srbije s Hrvatskom. Kada je počela škola rešili smo da opet otvorimo Prihvatni centar Šid od 1. decembra prošle godine i ovo je danas isključivo porodični kamp - kaže Brajović. - Reč je o porodicama iz Avganistana, Sirije, Iraka, Irana i samo jedna porodica je iz Pakistana. Sva deca uzrasta od 7 do 16 godina idu u osnovnu školu i osnovno obrazovanje je obavezno, s tim što nam i srednje škole izlaze u susret i deca tog uzrasta takođe idu u školu, iako za njih obrazovanje nije obavezno. Sva deca prođu lekarski pregled pred polazak u školu.

Smirivanje tenzija i rešavanje problema s migrantima deo je svakodnevice u šidskoj lokalnoj samoupravi.

- Dočekao nas je izveštaj kad smo stigli na posao da je u Batrovcima policija zebeležila tri upada migranata u kuće, ukradeni su laptopovi, računar, šest pari cipela i dva para patika, a da se u selu Jamena pojavilo novih 45 migranata – rekao nam je prilikom nedavne posete zamenik predsednika opštine Šid Zoran Semenović. – Migranti u tri prihvatna centra, Adaševci, Principovac i Šid, uopšte nisu problem, oni su registrovani, žive u tim prihvatnim centrima, ponašaju se normalno kao svi građani, izlaze, odlaze u kupovinu, šetaju, deca idu u školu.

Problem predstavljaju neregistrovani migranti, tvrdi Semenović, koji upadaju u kuće, pa čak i otimaju novac iz ruke građanima na ulici. Procenjuje se da ih je u okolnim šumama oko 200, mada se sa sigurnošću ne može znati broj.

- Pretpostavljamo i da ima vojno obučenih i sposobnih, imaju između 18 i 25 godina, žive u šumama, rubnim područjima u Šidu, pa čak su naselili i jednu kuću u Šidu u kojoj nije živeo niko, vlasnici su se odselili i naša policija ne može da reaguje jer nema prijavu vlasnika da mu je neko ušao u dvorište i sad kao da imaju svoju ambasadu u Šidu, samo utrče u dvorište i zaštićeni su - kaže Semenović. - Non stop imamo provale, ali trudimo se i naša policija stvarno radi svoj posao, nađemo migranta koji je nešto ukrao i vratimo građanima, a žao nam je i migranata jer ih hrvatska policija, ako probaju nelegalno da pređu isprebija i vrati na našu stranu.

Povređene šidska hitna pomoć vozi u bolnicu u Sremskoj Mitrovici, gde se leče.

- Danas u Šidu za razliku od pre par godina decu ne smemo da pustimo same na ulicu. Neće ih migranti napasti, ali ih uplaše i otmu im džeparac. Više puta smo sprečavali organizovane grupe ljudi koji krenu sa motkama da se svete migrantima. Zaista nam nije lako – priznaje Semenović.

Masume Musavi je u Srbiji već dve godine i dopada joj se naša zemlja. Prelepa Avganistanka crne kose i očiju, širokog osmeha, dugo vremena provela je kao izbeglica u Iranu. Ima 24 godine i troipogodišnju ćerku Heliju. Dok je pričala sa nama, osmeh joj nije silazio sa lica, nisu se videle brige, pa ni težak život koji je ovamo doveo.

- U Avganistanu vlada je jako stroga i generalno nije dobar život ako ste žena. Ovde mi se sviđa. Svaki dan ustanem, izađem napolje, odvedem dete u školicu gde se nekad igra, ali uči i abecedu. Drugim danima nam dolaze ljudi iz organizacije koji nam pomažu da naučimo engleski, nemački ili srpski jezik, idemo na razne časove, ali i u prodavnicu,  teretanu - kaže Masume, koja želi sa sestrom da ode za Nemačku.

Masume tvrdi da je Srbija dobra zemlja, ljudi su ovde jako prijatni i da je ovde stekla prijatelje.

U Prihvatnom centru Šid trenutno boravi 70 dece, odnosno 160 korisnika, što znači da su skoro polovina deca.

-  Naša zamisao je bila da ovde budu porodice sa decom koja pohađaju školu, kao i da im bude lakše za svakodnevne obaveze, da odu da se prošetaju do grada, to su mirni porodični ljudi - kaže Nevena i dodaje da je u njihovom kampu retko ko izrazio želju da ostane, jer je u pitanju prihvatno-tranzitni centar. Prema njenim rečima, svima je tu lepo i zavoleli su grad, ali su usredsređeni da odu u zapadno-evropske zemlje, skoro niko i ne razmišlja da ostane ovde, već svi gledaju priliku da idu dalje.

Salimova porodica je od Avganistana do Srbije putovala tri i po, skoro četiri godine, dok su u Srbiji već dve i po, i najduže su u šidskom prihvatnom centru. Dečak, kojem je puno ime Mamac Salim Arak ima 14 godina, ne pogodi svaki padež, ali tečno govori srpski.

- Imam tri brata i dve sestre i roditelji su mi tu. Sviđa mi se ovde - kaže Salim s blistavim belim osmehom. - Ujutro sam bio u kinder garten (školi), igrali smo i slušali muziku, pa sam se vratio u kamp jer u 10 imam čas engleskog, zatim sport, a najviše volim odbojku. Mnogo smo bolji i brži u sportu od vaših dečaka iz Srbije.

Omiljeni predmet mu je fizika, a voleo bi da bude mehaničar kad poraste, jer voli automobile i motore.

- Tata je građevinac, ali i sajdžija, dok je mama u Avganistanu radila kao krojačica. Oni ne žele da ostanu u Srbiji. Za deset godina se vidim u drugoj državi, niko ne zna gde ćemo biti - kaže Salim.

- Imamo dosta radionica, srpskog i engleskog jezika, radionica šivenja i frizerskog salona za žene, radionica krečenja za muškarce, kako bi im dani prošli organizovanije i ispunjenije, jer je glavni problem sa kojim se oni suočavaju je       iščekivanje ispunjeno dosadom i nervozom. Zato je najbitnije da im se ponudi nešto da rade – kaže Nevena Brajović. - Prisutne su nevladine organizacije „SOS Dečija sela” koja se isključivo bave decom, zatim „Karitas” koji organizuje dosta sportskih aktivnosti sa klincima i najveća međunarodna organizacija za imigracije IOM, koji su isto na terenu sa migrantima.

Hrana se finansira iz fondova Evropske unije, a svi ostali uključeni su kao implementacioni partneri. Kada je reč o učenju srpskog jezika, Nevena navodi da su deca izuzetno inteligentna i sposobna i već sa pet, šest godina pričaju tri, četiri svetska jezika.

Ona kaže da su porodice iz Sirije bile zahvaćene ratom, te su jedno vreme bili zarobljeni u kampovima u Grčkoj, Iračani takođe. Neki su iz ratnih, neki iz jako teških ekonomskih prilika. Ipak, ovaj kamp je od prošlog meseca bogatiji za četiri bebe rođene u porodilištu u Sremskoj Mitrovici.

- Imamo tri devojčice i jednog dečaka stare mesec dana i nedelju dana. Jedna beba je Tunižanka, dve su iz Irana i jedna iz Pakistana- kaže Nevena.

Maša Stakić

Projekat „Šid pod lupom“ realizuje DVP produkcija, a sufinansira opština Šid. Stavovi izneti u projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.