Među vukovcima svaka peta devojčica
Analizom ovogodišnjih podataka koju je obavio Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja ustanovljeno je da je odličan uspeh na kraju osmog razreda ostvarilo nešto manje od polovine učenika – 45,1 odsto, dok svaki peti ima sve petice, uglavnom iz predmeta koji su obuhvaćeni malom maturom, pre svega iz biologije, geografije i istorije, ali ne toliko i iz matematike.
Prosečan opšti uspeh u osmom razredu za ovu generaciju iznosi 4,14, od čega je trećina vrlodobra (35,3 odsto), skoro petina dobra (18,9 odsto), a svega 0,7 odsto dovoljna. Interesantno je da se mali broj đaka našao neposredno ispod granice vrlodobrog i odličnog uspeha, ali je, s druge strane, znatno više onih koji su popravljanjem jedne ocene uspeli da dostignu proseke 3,50 i 4,50. Uzroci takvih rezultata mogu biti dodatni napori i povećana motivacija pred upis u srednju školu, vanškolske aktivnosti, ali i snižavanje kriterijuma nastavnika, priznaju iz Zavoda, s obzirom na epidemiološke prilike i okolnosti u kojima se odvijala nastava.
Iako je utvrđena povezanost između bodova osvojenih na maloj maturi i zaključnih ocena, očekivalo bi se da ona bude nešto očiglednija, mada su postignuća na testovima proizvod specifične i stresne situacije u kojoj se ispituju samo određeni segmenti nastavnog programa, a ne celokupan rad učenika tokom školske godine. Interesantan je nalaz da su učenici sa pozitivnim ocenama iz matematike imali nešto veći očekivani skor na testu iz istog predmeta. Primetna je i velika varijabilnost postignuća učenika koji imaju istu ocenu, posebno među onima kojima je zaključena trojka odnosno četvorka. Ujedno, postoje đaci koji imaju različite ocene, a ostvaruju iste rezultate na završnom ispitu. Nije retkost da mali maturant sa zaključenom trojkom u jednoj školi pokaže jednak nivo znanja na testu kao odlikaš u nekoj drugoj školi. Podaci iz spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada škola ukazuju na to da je u oko 40 odsto osmoletki ostvaren standard koji se odnosi na ocenjivanje, što dovodi u pitanje pravičnost selekcije pri upisu u srednju školu.
Kao što je procenat đaka sa svim peticama u osmom razredu ostao približno isti kao i prethodnih godina – oko 20 odsto, promena nije bilo ni u pogledu broja vukovaca – 8.482, to jest 13,8 odsto, što znači svaki sedmi svršeni osnovac može da se podiči ovim priznanjem jer se u svojoj generaciji izdvaja kao izuzetan, ne samo po školskom znanju, već i po dodatnom angažovanju za koje je dobio minimalno jedno priznanje ili nagradu. Među njima je znatno više devojčica (64,3 odsto to jest svaka peta učenica) nego dečaka (35,7 odsto iliti svaki deseti đak). Iako se očekuje da prosečno postignuće vukovaca bude više od republičkog proseka, u nekim okruzima su pojedini takvi odlikaši podbacili, posebno na kombinovanom testu, a velika kolebanja uočena su i u rezultatima na testu iz matematike, mada su tu bili najuspešniji.
Školske uprave u kojima se beleži najveći procenat nosilaca diplome „Vuk Karadžić” tradicionalno su Leskovac (21,7 odsto), Niš (18,3 odsto), Kosovska Mitrovica (15,9 odsto) i Jagodina (15,7 odsto), a gledajući po oblastima prednjače Grad Beograd i Rasinski okrug. Najmanje takvih đaka imaju školske uprave Valjevo (9,2 odsto), Užice (10 odsto) i Čačak (10,1 odsto). Najniže prosečno postignuće vukovaca u Kosovsko-pomoravskom i Kosovskom okrugu može se pak razumeti ako se ima u vidu permanentna izloženost nepovoljnim uslovima u kojima se izvodi obrazovno-vaspitni rad na toj teritoriji, objašnjavaju u Zavodu.
S. Milačić