Међу вуковцима свака пета девојчица
Анализом овогодишњих података коју је обавио Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања установљено је да је одличан успех на крају осмог разреда остварило нешто мање од половине ученика – 45,1 одсто, док сваки пети има све петице, углавном из предмета који су обухваћени малом матуром, пре свега из биологије, географије и историје, али не толико и из математике.
Просечан општи успех у осмом разреду за ову генерацију износи 4,14, од чега је трећина врлодобра (35,3 одсто), скоро петина добра (18,9 одсто), а свега 0,7 одсто довољна. Интересантно је да се мали број ђака нашао непосредно испод границе врлодоброг и одличног успеха, али је, с друге стране, знатно више оних који су поправљањем једне оцене успели да достигну просеке 3,50 и 4,50. Узроци таквих резултата могу бити додатни напори и повећана мотивација пред упис у средњу школу, ваншколске активности, али и снижавање критеријума наставника, признају из Завода, с обзиром на епидемиолошке прилике и околности у којима се одвијала настава.
Иако је утврђена повезаност између бодова освојених на малој матури и закључних оцена, очекивало би се да она буде нешто очигледнија, мада су постигнућа на тестовима производ специфичне и стресне ситуације у којој се испитују само одређени сегменти наставног програма, а не целокупан рад ученика током школске године. Интересантан је налаз да су ученици са позитивним оценама из математике имали нешто већи очекивани скор на тесту из истог предмета. Приметна је и велика варијабилност постигнућа ученика који имају исту оцену, посебно међу онима којима је закључена тројка односно четворка. Уједно, постоје ђаци који имају различите оцене, а остварују исте резултате на завршном испиту. Није реткост да мали матурант са закљученом тројком у једној школи покаже једнак ниво знања на тесту као одликаш у некој другој школи. Подаци из спољашњег вредновања квалитета рада школа указују на то да је у око 40 одсто осмолетки остварен стандард који се односи на оцењивање, што доводи у питање правичност селекције при упису у средњу школу.
Као што је проценат ђака са свим петицама у осмом разреду остао приближно исти као и prеthodnih година – око 20 одсто, промена није било ни у погледу броја вуковаца – 8.482, то јест 13,8 одсто, што значи сваки седми свршени основац може да се подичи овим признањем јер се у својој генерацији издваја као изузетан, не само по школском знању, већ и по додатном ангажовању за које је добио минимално једно признање или награду. Међу њима је знатно више девојчица (64,3 одсто то јест свака пета ученица) него дечака (35,7 одсто илити сваки десети ђак). Иако се очекује да просечно постигнуће вуковаца буде више од републичког просека, у неким окрузима су поједини такви одликаши подбацили, посебно на комбинованом тесту, а велика колебања уочена су и у резултатима на тесту из математике, мада су ту били најуспешнији.
Школске управе у којима се бележи највећи проценат носилаца дипломе „Вук Караџић” традиционално су Лесковац (21,7 одсто), Ниш (18,3 одсто), Косовска Митровица (15,9 одсто) и Јагодина (15,7 одсто), а гледајући по областима предњаче Град Београд и Расински округ. Најмање таквих ђака имају школске управе Ваљево (9,2 одсто), Ужице (10 одсто) и Чачак (10,1 одсто). Најниже просечно постигнуће вуковаца у Косовско-поморавском и Косовском округу може се пак разумети ако се има у виду перманентна изложеност неповољним условима у којима се изводи образовно-васпитни рад на тој територији, објашњавају у Заводу.
С. Милачић