Marić: Država štiti prava svojine jedan vek

Zavod je 15. novembra proslavio 100. godina svog postojanja i rada, a to znači da ova zemlja na uređen, institucionalan način štiti prava svojine čitav jedan vek, istakao je Marić za Tanjug.

On je kazao da današnja proslava jubileja zbog epidemiološke situacija održana onlajn, a zavodu su čestitke upili premijerka Ana Brnabić, ministarka pravde Anđelka Atanasković, direktor Zavoda za intelektualnu svojinu EU i drugi.

Takođe, prikazan je i film o zavodu, kao i retrospektiva svega onoga što je do danas urađeno.

"Srbija slavi vek institucionalne, pravno uređene zaštite patenata, žigova, dizajna i drugih prava intelektualne svojine na sopstvenoj teritoriji".

Marić je kazao da slaveći ovaj jubilej želimo da sačuvamo od zaborava sve one ljude koji su ovu instituciju podigli na noge, održavali je i unapređivali, a neko je morao da napiše propise i da budu sprovedeni u praksi, kako bi ljudi mogli da žive od intelektualne svojine.

Najpre smo štitili patente, žigove, industrijski dizajn, a kasnije i oznake porekla proizvoda i autorskog prava.

Prvi patent koji je registrovan u Upravi za zaštitu industrijske svojine bio je za pronalazak „Stroj za pečenje rakije", na ime Milana Jovanovica, kazanđije iz Novog Sada, dok prvi patent koji je odobrila naša Uprava bio je patent registrovan pod brojem 7 za pronalazak „Sama sebe ljuljajuca kolevka", na ime Adema Subašića, sajdžije iz Sarajeva, rekao je Marić.

Po rečima direktora sistem je danas modernizovan i prilagođen je zahtevima tržišne privrede, što omogućava da strani investitori dođu u Srbiju, i pojašnjava da strani investitor pored toga gde će da plasira svoj proizvod, želi da bude siguran da li će njegova autorska prava biti zaštićena u toj zemlji.

"Intelektualna svojina je temelj kreativnih industrija, ako je ne poštujemo naše industrije neće moći da funkcionišu. To su radna mesta za mlade ljude, stvaranje bruto domaćeg proizvoda...", rekao je Marić.

Ova ustanova, dodaje, ima edukativno-informativni centar, koji podučava male preduzetnike i preduzeća kako da zaštite prava intelektualne svojine, ističe Marić.

"Zavod za intelektualnu svojinu vodi pregovore sa EU oko poglavlja 7, zaštita intelektualne svojine, dok je poslednjem izveštaju i pohvaljen napredak Srbije u ovoj oblasti", kaže on.

Intelektualna svojina se u pravnoj teoriji deli na dve velike grane: industrijska svojina, kao što su: patenti, žigovi, industrijski dizajn, oznake porekla, dok su autorska i srodna prava sve vrste odriginalnih duhovnih tvorevina.

"Zaštita zautorskih prava u Srbiji je na zadovoljavajućem nivou, nivo piraterije je za kratko vreme snižen sa 81odsto na 61 u softverskom domenu", istakao je Marić.

Do povrede autorskih prava kako je rekao Marić dolazi zbog nedostatka svesti o vrednosti intelektualnog rada.

Kako je pojasnio Marić, za sticanje prava industrijske svojine vlasnik "dela" treba da se obrati zavodu sa prijavom, da se podnese zahtev, što se dalje razmatra da li ima osnova da molba bude zaštićena.

Takođe dodaje, ako se utvrdi da je pronalazak nov, da ima inventivni nivo i da je industrijski primenjiv tek tada patent može da bude priznat, što znači da niko drugi do onoga ko je zaštitio neće moći da proizvodi taj proizvod.

Intelektualna svojina kao pravna oblast još je starija od Zavoda za intelektualnu svojinu, prve popise iz ove oblasi smo imali 1884. godine, a 1883. potpisan je najstariji međunarodni ugovor Pariska konvencija, dok je Srbija bila jedna od 11 zemalja koje su uspostavile temelj međunarodnog prava industrijske svojine.