LJUBICA ČUDANOV Našim đacima nikad bliži Kineski zid

Sa znanjem kineskog imaju sjajne mogućnosti za zaposlenje čak i u Srbiji, jer brojne dalekoistočne kompanije traže prevodioce koji mogu da plivaju u različitim oblastima: građevini, inženjerstvu, turizmu... Mlade privlači i preseljenje u Kinu, jer tamo stranac može vrlo lepo da živi, tvrdi profesorka kineskog jezika u Karlovačkoj gimnaziji Ljubica Čudanov, dodajući da se ni sama ne bi vratila u Novi Sad da joj se nije desila ljubav.

Još kao karlovački đak znala je da će izučavanje jezika biti njena budućnost. Žudeći za izazovom, početna zamisao bio je arapski, budući da joj je bliska rođaka živela u Siriji, gde se i udala, ali je dokumentarna televizijska emisija presudila da se zaljubi u Kinu. I pored nagovora porodice da ratne 1999. promeni neperspektivnu odluku, upisala se na fakultet sa pionirima beogradske Filološke gimnazije kojima je kineski bio prvi strani jezik.

– Već na prvom predavanju nam je rečeno: „Upustili ste se u avanturu koja se nikada neće završiti” – kaže Čudanova. – I zaista je tako. Učiš ga ceo život i uvek imaš utisak da možeš postići više. Ali to je ono što je zanimljivo i današnjoj deci.

Koliko Kinezi znaju o Srbiji

Sa vremešnim taksistima i prodavcima priča se tradicionalno o Jugoslaviji, Bati Živojinoviću i filmu „Valter brani Sarajevo”, dok mlade još uvek treba podsetiti da Srbija nije isto što i Sirija. Mada, otkad je uveden bezvizni režim, a procvetao turizam na ovoj evroazijskoj relaciji, kineskih članaka o našoj zemlji ima sve više na društvenim mrežama.

– Prvo što kineski turista primeti jesu čist vazduh i netaknuta priroda u parkovima Srbije, koji se uglavnom ne naplaćuju. Vole i našu hranu, iako nisu naučeni da jedu toliko mesa, dok ovdašnje „kineske” specijalitete ocenjuju kao masne i preslane – kaže Čudanova.

Za razliku od nje, koja je „grebala” da dođe do Kine, gde je nakon studija radila kao prevodilac, a zatim i kao profesor engleskog u jednom trening centru, današnjim đacima je „zahuktala lokomotiva” na kontinentu 21. veka i te kako dostižna. Zahvaljujući odličnoj saradnji sa Konfucijevim institutom na Univerzitetu u Novom Sadu, koji dva-tri puta godišnje organizuje polaganje prvog nivoa međunarodnog ispita HSK, učenici mogu konkurisati za letnji kamp, te tokom dve nedelje, koliko traje, obiđu Peking, Šangaj, Hangyou i ostale znamenite gradove, finansirajući samo povratnu avionsku kartu.

– Ako nastave dalje i polože, recimo, treći nivo, mogu dobiti stipendiju za čitavo polugodište, koju upravo koristi troje karlovačkih gimnazijalaca, čiji povratak očekujemo krajem januara. S višim stepenom znanja na raspolaganju su im i državne stipendije za studije, pa tako imamo jednu učenicu koja je tamo na tradicionalnoj kineskoj medicini, što nimalo nije lako – ističe ponosno, dodajući da je i prvo mesto u seniorskoj grupi na republičkom takmičenju u Beogradu jedan od načina da posete Kinu.

Nakon nedavnog gostovanja delegacije iz Džeđanga, jedne od dve ekonomski najrazvijenije provincije sa glavnim gradom Hangyouom, u planu im je razmena đaka na dve nedelje, tokom koje bi od sledeće školske godine boravili u porodicama domaćina i tako još bolje upoznali stranu kulturu i jezik.

Sa dve savremeno opremljene konfucijeve učionice, otvorene od prošle godine, nastava je znatno olakšana, a radi velikog interesovanja povisili su broj učenika po grupi, koji sada premašuje zbir čitave prve generacije.

– Kineski jezik sada pohađaju 54 gimnazijalca od prvog do četvrtog razreda, dok je prva generacija imala tek 12 đaka. Iako je te 2010. nastava bila takoreći eksperimentalna, dvoje učenika se vrlo lepo snašlo u Kini, gde danas završavaju visoke škole odnosno rade – napominje.

A koliko su Kinezi spremni da uče srpski jezik, bilo je sledeće pitanje.

– Radi posla, mnogi odrasli su ga dobro savladali, dok kineske dece u našim osnovnim školama ima neznatno jer je donedavno bi trend da se, iako su rođena na Balkanu, vrate babama i dedama kako ne bi izgubila matično državljanstvo. Pošto je njihova gramatika iznenađujuće jednostavna, najteže im padaju srpski padeži, nastavci za rod i vremena. Naša deca pak imaju poteškoća da savladaju kinesko pismo, ali i izgovor, jer postoje četiri tona koja menjaju značenje reči. U tome im mnogo pomaže konverzacija sa lektorkama Konfucijevog instituta, kojima je to maternji jezik – kaže ona.

Nova godina sa iznajmljenim partnerom

Povodom Otvorenih vrata za osnovce, karlovački gimnazijalci osmislili su skeč o najnovijem trendu – iznajmljivanju momaka i devojaka za Kinesku novu godinu, koji su nakon odličnih reakcija odlučili da ponove kada budu obeležavali ovaj važan praznik.

– Za starije od 27 godina Kinezi imaju pogrdan izraz koji bi se mogao prevesti kao „ostatak”, što je pandan našoj baba-devojci – objašnjava sagovornica, dodajući da je njihova omladina pod stalnim pritiskom roditelja da nađu srodnu dušu, za šta imaju malo vremena jer počinju da se zabavljaju tek na fakultetu. – Kad za praznik masovno pohrle kući, gde god se školovali, očekuje se da dovedu izabranika odnosno izabranicu. Iz ovog problema izrodio se unosan biznis, te su vrlo česti oglasi u kojima se nude osobe koje će za novac glumiti partnera.

Tajna uspeha kineskih đaka, koji su i ove godine briljirali na PISA testovima, leži u predanosti, usmerenosti, poslušnosti i izraženom takmičarskom duhu, dodaje naša sagovornica.

– Može se reći da priprema počinje od pete godine u trening centrima, gde se deca spremaju za školu, te već pre prvog razreda znaju da pišu i računaju. Pod parolom „Sve drugo će roditelji obezbediti, tvoje je samo da učiš”, uobičajeno je da i posle nastave tamo dopunjuju znanje. Iz nekih aspekata, njihovo školstvo čini se vrlo surovim. Kako čujem, još kao sedmogodišnjaci vežbaju da brzo rade zadatke, recimo da za nešto više od dve sekunde oduzmu i saberu dvocifrene brojeve. Usađena im je svest o kolektivu, pa koncept individualnosti, karakterističan za Zapad, kod njih ne postoji. Nema razmaženosti, insistiranja da se poštuju njihova prava, bez obaveza i odgovornosti. Spremni su na trpljenje mnogo više nego naša deca. Poznato je da im je fizička kultura izuzetno bitna, te da pre časova masovno izlaze u dvorište na razgibavanje. Ali u poslednje vreme, otkad je ekonomski standard skočio i otkad je u Kini sve više lanaca brze hrane, što je uzrokovalo gojaznost, đaci primaju pretnje da će pasti razred ako ne zadovolje određene standarde. Status profesora, na koje se gleda kao na mentore koji te vode kroz život, ne može se ni porediti s našim – priznaje ona, dodajući kako je imala priliku da prisustvuje času gde je u razredu sa pedesetak đaka, što je kod njih uobičajeno, vladao potpuni tajac.

S. Milačić