ZEC U SRBIJI OD OČAJA DO SJAJA Šta se dešava sa ovom divljači?
Sve ćudi i nepredvidivost prirode, lovci širom Srbije, a i većeg dela Balkana, gledaju ove sezone: broj srneće divljači je u opadanju do mere da je to zabrinjavajuće, a sa duge strane zečevi su, posle godina velikog deficita, u ekspanziji! A pre jedne decenije, 2014. godine, popula-
cija vojvođanskih zečeva bila je na istorijskom minimumu. Šta se dešavalo se zecom, zašto mu se smanjivala brojnost i u kojim okolnostima se populacija ove divljači sada oporavlja, razgovarali smo sa dr Igorom Ponjigerom, asistentom na Katedri za lovni turizam PMF-a u Novom Sadu, autorom doktorske disertacije “Analiza odabranih uzročnika promene brojnosti evropskog zeca u Vojvodini – značaj za lovstvo i lovni turizam” .
- Proučavajući populaciju zečeva, uočava se višedecenijska cikličnost - usponi i padovi brojnosti populacije, što je prirodna pojava. Osamdesetih godina prošlog veka, populacija je brojala oko 320.000, da bi 2014. spala na nepunih 155.000. Na to je uticalo više faktora. Neki od njih su urbanizacija, uništavanje staništa divljači, razoravanje remiza, intenzivna poljoprivreda... Svedoci smo i klimatskih promena. Tu je i prekomerna upotreba hemije u poljoprivredi, ali o tome nema egzaktnih podataka. Peroralna vakcinacija lisica koja je u Srbiji počela 2010. oporavila je ovog predatora, što uz ekspanziju šakala zečevima sigurno nije odgovaralo. Na to su se nadovezale i velike poplave u Srbiji 2014. kada je divljač u nekim delovima zemlje desetkovana. Čak i tamo gde poplava nije bilo, a zabeležene su prekomerne padavine, podmladak zečeva je stradao – kaže dr Ponjiger.
Na sreću, poslednji rezultati analize obavljene nedavno u laboratoriji Lovačkog saveza Vojvodine, ohrabruju! Podsećanja radi, ona je pokazala da je 71 odsto mladih zečeva u populaciji, što je izuzetno dobar rezultat. Takav procenat nije zabeležen od 1993. godine. Pored toga, i nedavno prolećno brojanje divljači pokazalo je da zečeva ima u vojvođanskim atarima.
-To je odličan znak. Nesporno je da ovi rezultati pokazuju da se populacija zeca uvećala, ali u ovom momentu pitanje je – koliko? Za tačne podatke treba sačekati rezultate prolećnog brojanja divljači lovačkih organizacija. Interesantan podatak je da je sedamdesetih godina prošlog veka prirast varirao između 45 i 50 odsto, a populacija vojvođanskih zečeva iznosila oko 300.000. Mislim da je povećanju broja zečeva dosta kumovala lanjska godina. Bila je idealna za zeca, pre svega april i maj. Osetljiv period za mlade zečiće je u prvih dvadesetak dana, jer tada su potpuno bespomoćni, na otvorenom su, izloženi predatorima… A u maju i junu prošle godine vreme je bilo idealno, bez većih padavina, baš u doba kada zečevi imaju treće leglo, najvažnije u godini. Takođe, povećao se broj glodara, samim tim smanjio se i pritisak predatora na zečeve – smatra dr Igor Ponjiger.
D. Knežić
