ЗЕЦ У СРБИЈИ ОД ОЧАЈА ДО СЈАЈА Шта се дешава са овом дивљачи?

ција војвођанских зечева била је на историјском минимуму. Шта се дешавало се зецом, зашто му се смањивала бројност и у којим околностима се популација ове дивљачи сада опоравља, разговарали смо са др Игором Поњигером, асистентом на Катедри за ловни туризам ПМФ-а у Новом Саду,  аутором докторске дисертације “Анализа одабраних узрочника промене бројности европског зеца у Војводини – значај за ловство и ловни туризам” .

- Проучавајући  популацију зечева, уочава се вишедеценијска цикличност - успони и падови бројности популације, што је природна појава. Осамдесетих година прошлог века, популација је бројала око 320.000, да би 2014. спала на непуних 155.000. На то је утицало више фактора. Неки од њих су урбанизација, уништавање станишта дивљачи, разоравање ремиза, интензивна пољопривреда... Сведоци смо и климатских промена. Ту је и прекомерна употреба хемије у пољопривреди, али о томе нема егзактних података. Перорална вакцинација лисица која је у Србији почела 2010.  опоравила је овог предатора, што уз експанзију шакала зечевима сигурно није одговарало.  На то су се надовезале и велике поплаве у Србији 2014. када је дивљач у неким деловима земље десеткована. Чак и тамо где поплава није било, а забележене су прекомерне падавине, подмладак зечева је страдао – каже др Поњигер.

На срећу, последњи резултати анализе обављене недавно у лабораторији Ловачког савеза Војводине, охрабрују! Подсећања ради, она је показала да је 71 одсто младих зечева у популацији, што је изузетно добар резултат. Такав проценат није забележен од 1993. године. Поред тога, и недавно пролећно бројање дивљачи показало је да зечева има у војвођанским атарима. 

-То је одличан знак. Неспорно је да ови резултати показују да се популација зеца увећала, али у овом моменту питање је – колико? За тачне податке треба сачекати резултате пролећног бројања дивљачи ловачких организација. Интересантан податак је да је седамдесетих година прошлог века прираст варирао између 45 и 50 одсто, а популација војвођанских зечева износила око 300.000.  Мислим да је повећању броја зечева доста кумовала лањска година. Била је идеална за зеца, пре свега април и мај. Осетљив период за младе зечиће је у првих двадесетак дана, јер тада су потпуно беспомоћни, на отвореном су, изложени предаторима… А у мају и јуну прошле године време је било идеално, без већих падавина, баш у доба када зечеви имају треће легло, најважније у години. Такође, повећао се број глодара, самим тим смањио се и притисак предатора на зечеве  – сматра др Игор Поњигер. 

Д. Кнежић