Kupovina opreme novi impuls za vojvođansko zdravstvo
NOVI SAD: Kupovina najsavremenije dijagnostičke i druge medicinske opreme, jedan je od prioriteta Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, a u protekloj, 2017. godini sekundarne i tercijarne ustanove u Vojvodini dobile su opremu vrednu 713 miliona dinara.
Pokrajinski sekretar za zdravstvo docent dr Zoran Gojković kaže kako će i u 2018. pokušati da što veći broj zdravstvenih utanova opreme najsofisticiranijim dijagnostičkim aparatima i to CT sistemima, magnentim rezonancama i mamografima.
Ukoliko se govori o tehnološkim inovacijama i pozitivnim svetskim trendovima u dijagnostici i terapijskim medicinskim procedurama i granama, 2017. godina donela je osetan pomak i novi impuls za vojvođansko zdravstvo. Napravljene su angio-sale u tri opšte bolnice u Vojvodini u kojima je za kratak vremenski period već načinjeno više od stotinu invazivnih kateterizacionih procedura i imamo već i prve direktno spasene ljudske živote. Samo jedan spasen ljudski život isplatio je svu investiciju u angio-sale, koje je Vojvodina čekala 40 godina, navodi dr Gojković.
Na Institututu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici u potpunosti je zaokružena nabavka najsavremenije aparature i edukacija medicinskog osoblja za elektrofiziološke proceedure, lečenja poremećaja srčane sprovodljivosti.
Imamo ubedljivo najbolju opremu koja prati taj postupak, a naši novi mladi kadrovi polako sustižu Klinički centar Srbije i Institut za KVB Dedinje, koji su to do sada jedini radili ove procedure u našem regionu, odnosno u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Makedoniji i Srbiji. Institut je dobio i aparat za vantelesni krvotok, a polako se završava priprema da u skorije vreme, na Institutu za KVB, ponovo počne da se radi transplantacija srca, najavljuje dr Gojković.
Pokrajinski sekretar naglašava da Institut za onkologiju Vojvodine ima fantastičan mladi tim koji je završio kompletnu obuku na najsavremenijim linearnim akceleratorima koji su kupljeni, počeo da radi najnaprednije tehnike zračenja, čime se postiže najbolji mogući odgovor kod najzloćudnijih tumora. Smanjuje se čekanje na zračenje pacijenata, uz maksimalno usmeravanje i jačinu zračne terapije isključivo na tumorsko tkivo, uz minimalne komplikacije prilikom lečenja.
Nabavkom softvera i hardvera za brahiterapiju, imamo kompletno zaokruženu sliku zračne terapije u Institutu za onkologiju Vojvodine, a s nabavkom još dva kinearna akceleratora, uz pomoć Vlade Srbije, u Vojvodini više neće biti nijedan pacijent koji će čekati na zračenje. Ta dva nova aparata za zračenje biće nabavljena tokom ove godine. Koliki je to napredak govori činjenica da smo na žalost do pre tri godine građane Vojvodine autobusima vozili u Kladovo i Kragujevac da tamo primaju zračnu terapiju, te nakon intervencija u istom danu obolele ljude autobusima vraćali kući, naglasio je dr Gojković.
Pokrajinski sekretar Zoran Gojković kaže kako bi trebalo da se državne bolnice uvedu u tržišnu utakmicu.
U njima postoji kadar i oprema, a potrebno je da se pronađe zakonski okkvir koji bi omogućio da se bolnice iskoriste za dopunski rad popodne, tamo gde nema liste čekanja.
Time bi se, smatra dr Gojković, naplatilo i znanje lekara, ali bi i bolnice imale priliku da zarade novac, kao i ljudi koji bi se dodatno, popodne angažovali.
Gojković smatra i da bi takav način rada mnoge mlade lekare naveo da ostanu i ne odu iz zemlje, jer kaže da odlaze zato što nemaju mogućnost napredovanja.
Pokrajinski sekretar navodi i da je Klinički centar Vojvodine za godinu dana uradio blizu 30 procedura mehaničkog odstranjivanja tromba kod pacijenata s moždanim udarom i prvi su klinički centar u Srbiji koji ovu proceduru počinje da radi standardno. Takođe, tokom 2017, rame uz rame s Kliničkim centrom Srbije i VMA, najveća zdrasvtvena ustanova Vojvodine i dalje učestvuje u programu transplantacije, sa spasenih 38 života u prošloj godini.
Sve ovo govori u prilog tome da građani Vojvodine imaju sve bolji i kvalitetniji zdravstveni sistem, ali govori i to da je ovo samo početak i da ceo sistem zdravstvene zaštite treba i mora da se menja, da bi dostigao optimalan nivo.
Ova, 2018. godina, biće godina u kojoj ćemo pokušati da ako ne sve, a onda onda najveći broj zdravstvenih utanova opremimo najsofisticiranijim dijagnostičkim aparatima, prvenstveno CT sistemima, magnetnim rezonancama i mamografima. U planu je i pomoć pojedinim domovima zdravlja na teritoriji Vojvodine kupovinom sanitetskih vozila, koja na žalost godinama nisu obnavljana, navodi dr Gojvoković i dodaje kako će se ove godine maksimalno insistirati na dodatnoj i kvalitetnoj edukaciji zdravstvenog kadra, organizovanju velikog broja stručnih i naučnih skupova.
Ali ćemo i probati da promenimo dosadašnju politiku edukacije, kazao je dalje naš sagovornik, tako što ćemo najeminentnije stručnjake zvati da dođu kod nas i u našim bolnicama edukuju što veći broj lekara, za razliku od dosadašnje prakse, da samo pojedini imaju mogućnost da se usavršavaju van zemlje.
To ne znači da ćemo zabraniti ili onemogućiti i ovakve vidove edukacije, ali će to ipak biti mnogo ređa pojava, zaključuje pokrajinski sekretar.
Dr Gojković ocenjuje da je savremena medicina ne samo za naše uslove, nego i za svetske standarde, veoma skupa, ali smatra da život i zdravlje ljudi nemaju cenu. S naučnim i tehnološkim medicinskim napretkom, prosečni životni vek bliži se 80. godini, što je do pre nekoliko decenija bilo nezamislivo. Medicina je napredovala, a imamo sve više bolesnih ljudi, ali to je posledica činjenice da se lošijom medicinskom strukom i naukom na žalost mnogo lakše okončavao život, a danas sa savremenom dijagnostikom, aktivnom prevencijom, zdravstvenim prosvećivanjem, veliki broj nekada teških smrtnih bolesti, na sreću biva ili potpuno izlečen ili se prevede u neke hronične tokove, koji nadalje ponovo zahtevaju ozbiljnu finansijsku potporu za lečenje.
Kao i svet u kome živimo, tako možemo i medicinsku nauku figurativno da posmatramo kao uzburkano more, a na nama je da naš brod kroz to uzburkano more što sigurnije vodimo napred. Zato je važno da pratimo svetske trendove, kao što radimo u poslednjih nekoliko godina, velike i značajne sume novca izdvajamo za zdravstvo, jer brodu je nasigurnije da bude u luci, ali to nije svrha postojanja broda, zaključio je dr Gojković.
LJ. Petrović