Куповина опреме нови импулс за војвођанско здравство
НОВИ САД: Куповина најсавременије дијагностичке и друге медицинске опреме, један је од приоритета Покрајинског секретаријата за здравство, а у протеклој, 2017. години секундарне и терцијарне установе у Војводини добиле су опрему вредну 713 милиона динара.
Покрајински секретар за здравство доцент др Зоран Гојковић каже како ће и у 2018. покушати да што већи број здравствених утанова опреме најсофистициранијим дијагностичким апаратима и то ЦТ системима, магнентим резонанцама и мамографима.
Уколико се говори о технолошким иновацијама и позитивним светским трендовима у дијагностици и терапијским медицинским процедурама и гранама, 2017. година донела је осетан помак и нови импулс за војвођанско здравство. Направљене су ангио-сале у три опште болнице у Војводини у којима је за кратак временски период већ начињено више од стотину инвазивних катетеризационих процедура и имамо већ и прве директно спасене људске животе. Само један спасен људски живот исплатио је сву инвестицију у ангио-сале, које је Војводина чекала 40 година, наводи др Гојковић.
На Институтуту за кардиоваскуларне болести Војводине у Сремској Каменици у потпуности је заокружена набавка најсавременије апаратуре и едукација медицинског особља за електрофизиолошке процеедуре, лечења поремећаја срчане спроводљивости.
Имамо убедљиво најбољу опрему која прати тај поступак, а наши нови млади кадрови полако сустижу Клинички центар Србије и Институт за КВБ Дедиње, који су то до сада једини радили ове процедуре у нашем региону, односно у Босни и Херцеговини, Црној Гори, Македонији и Србији. Институт је добио и апарат за вантелесни крвоток, а полако се завршава припрема да у скорије време, на Институту за КВБ, поново почне да се ради трансплантација срца, најављује др Гојковић.
Покрајински секретар наглашава да Институт за онкологију Војводине има фантастичан млади тим који је завршио комплетну обуку на најсавременијим линеарним акцелераторима који су купљени, почео да ради најнапредније технике зрачења, чиме се постиже најбољи могући одговор код најзлоћуднијих тумора. Смањује се чекање на зрачење пацијената, уз максимално усмеравање и јачину зрачне терапије искључиво на туморско ткиво, уз минималне компликације приликом лечења.
Набавком софтвера и хардвера за брахитерапију, имамо комплетно заокружену слику зрачне терапије у Институту за онкологију Војводине, а с набавком још два кинеарна акцелератора, уз помоћ Владе Србије, у Војводини више неће бити ниједан пацијент који ће чекати на зрачење. Та два нова апарата за зрачење биће набављена током ове године. Колики је то напредак говори чињеница да смо на жалост до пре три године грађане Војводине аутобусима возили у Кладово и Крагујевац да тамо примају зрачну терапију, те након интервенција у истом дану оболеле људе аутобусима враћали кући, нагласио је др Гојковић.
Покрајински секретар Зоран Гојковић каже како би требало да се државне болнице уведу у тржишну утакмицу.
У њима постоји кадар и опрема, а потребно је да се пронађе законски okkvir који би омогућио да се болнице искористе за допунски рад поподне, тамо где нема листе чекања.
Тиме би се, сматра др Гојковић, наплатило и знање лекара, али би и болнице имале прилику да зараде новац, као и људи који би се додатно, поподне ангажовали.
Гојковић сматра и да би такав начин рада многе младе лекаре навео да остану и не оду из земље, јер каже да одлазе зато што немају могућност напредовања.
Покрајински секретар наводи и да је Клинички центар Војводине за годину дана урадио близу 30 процедура механичког одстрањивања тромба код пацијената с можданим ударом и први су клинички центар у Србији који ову процедуру почиње да ради стандардно. Такође, током 2017, раме уз раме с Клиничким центром Србије и ВМА, највећа здрасвтвена установа Војводине и даље учествује у програму трансплантације, са спасених 38 живота у прошлој години.
Све ово говори у прилог томе да грађани Војводине имају све бољи и квалитетнији здравствени систем, али говори и то да је ово само почетак и да цео систем здравствене заштите треба и мора да се мења, да би достигао оптималан ниво.
Ова, 2018. година, биће година у којој ћемо покушати да ако не све, а онда онда највећи број здравствених утанова опремимо најсофистициранијим дијагностичким апаратима, првенствено ЦТ системима, магнетним резонанцама и мамографима. У плану је и помоћ појединим домовима здравља на територији Војводине куповином санитетских возила, која на жалост годинама нису обнављана, наводи др Гојвоковић и додаје како ће се ове године максимално инсистирати на додатној и квалитетној едукацији здравственог кадра, организовању великог броја стручних и научних скупова.
Али ћемо и пробати да променимо досадашњу политику едукације, казао је даље наш саговорник, тако што ћемо најеминентније стручњаке звати да дођу код нас и у нашим болницама едукују што већи број лекара, за разлику од досадашње праксе, да само поједини имају могућност да се усавршавају ван земље.
То не значи да ћемо забранити или онемогућити и овакве видове едукације, али ће то ипак бити много ређа појава, закључује покрајински секретар.
Др Гојковић оцењује да је савремена медицина не само за наше услове, него и за светске стандарде, веома скупа, али сматра да живот и здравље људи немају цену. С научним и технолошким медицинским напретком, просечни животни век ближи се 80. години, што је до пре неколико деценија било незамисливо. Медицина је напредовала, а имамо све више болесних људи, али то је последица чињенице да се лошијом медицинском струком и науком на жалост много лакше окончавао живот, а данас са савременом дијагностиком, активном превенцијом, здравственим просвећивањем, велики број некада тешких смртних болести, на срећу бива или потпуно излечен или се преведе у неке хроничне токове, који надаље поново захтевају озбиљну финансијску потпору за лечење.
Као и свет у коме живимо, тако можемо и медицинску науку фигуративно да посматрамо као узбуркано море, а на нама је да наш брод кроз то узбуркано море што сигурније водимо напред. Зато је важно да пратимо светске трендове, као што радимо у последњих неколико година, велике и значајне суме новца издвајамо за здравство, јер броду је насигурније да буде у луци, али то није сврха постојања брода, закључио је др Гојковић.
Љ. Петровић