Zoran Gojković: Vojvodina će dobiti novi Klinički centar

Nažalost, zbog nerazumevanja, nesuglasica, problema vezanih za sam projekat... kredit na kraju nije realizovan i poslednjih nekoliko godina izgradnja objekata u kojima bi bili kompletna hirurgija KCV, sve dijagnostičke procedure, kako laboratorijske tako i radiografske, te sobe za pacijente sa ukupno 300 novih kreveta, stavljena je ad akta.

– Tuga je da, iako su potrebna sredstva praktično obezbeđena, sve ove godine nismo bili u stanju da započnemo izgradnju B i C lamele Kliničkog centra Vojvodine. I zato je nova Pokrajinska vlada, uz punu kooperativnost Grada Novog Sada i republičkog Ministarstva zdravlja, odmah po stupanju na dužnost preduzela mere čiji je cilj završetak projektne dokumentacije i stvaranje tehničkih uslova da međunarodni tender za izvođenje radova bude raspisan što pre – kaže za „Dnevnik” pokrajinski sekretar za zadravstvo docent dr Zoran Gojković.

Grad je najavio da će u dogradnji Kliničkog centra, između ostalog, učestvovati i oslobađanjem od komunalnih i drugih taksi koje su u nadležnosti lokalne samouprave. Zavod za izgradnju grada je u protekla dva meseca pripremio elaborat u tom pravcu, a konačnu odluku bi na jednoj od narednih sednica trebalo da donese Skupština Novog Sada. To će predstavljati veoma značajnu pomoć realizaciji projekta, pogotovo jer ne treba smetnuti s uma da u sledećem koraku valja obezbediti ne mali novac i za potpuno opremanje novog krila KCV.

– U Kliničkom centru mora biti instalirana najmodernija medicinska oprema, pri čemu moramo voditi računa o tome da je tehnološki razvoj te opreme u stalnom eksponencionalnom porastu. U tom smislu već se planira opredeljivanje dela potrebnih sredstava u budžetu APV za 2017. godinu, no kako je zaista velika investicija u pitanju – reč je, naime, o najmanje deset operacionih sala, novoj CT i magnetnoj dijagnostici, najsavremenijim laboratorijama – očekujemo i pomoć Republike Srbije, a možda ćemo morati da potražimo i neke druge puteve za zatvaranje finansijske konstrukcije, poput kakvog povoljnog kreditnog aranžmana.

Gojković je ”Dnevniku” potvrdio da su poslednjih dana rešena i pitanja tehničke i upotrebne dozvole “Kamenice 2”, koje ovaj kapitalni objekat nije imao, pa samim tim tamo niko nije ni mogao biti lečen.

– Ne bih se vraćao na prošlost, jer javnost je više nego dobro upoznata sa svim kontroverzama o gradnji, a onda i fingiranom predizbornom “otvaranju” “Kamenice 2”. U svakom slučaju, u protekla dva meseca je uložen ogroman napor, prvenstveno zaposlenih na institutima za plućne bolesti, onkologiju i kardiovaskularne bolesti, kako bi objekat zaista bio otvoren za pacijente. Tu pre svega mislim na početak rada dva nova linearna akceleratora, koji su kupljeni još prošle godine, ali je postojao ozbiljan problem sa softverskom podrškom za te uređaje, kao i obukom kadrova. Tek, ljudi sa instituta su se zaista danonoćno angažovali i danas s ponosom mogu reći da su prvi pacijenti već dobili terapiju u “Kamenici 2”...

U planu je da do kraja godine lista čekanja za zračenje bude prepolovljena, a da je, dodatnom reorganizacijom instituta za onkologiju i plućne bolesti, u najskorijoj budućnosti više ni ne bude. Za pacijente je od izuzetnog značaja i što su linearni akceleratori “ublizančeni”, a to praktično znači da čak i ako dođe do kakvih tehničkih poteškoća na jednom, preostali mogu da prihvate pacijenta koji je zračen na uređaju koji je pokvaren ili iz drugog razloga van funkcije. I to će biti princip za sve sledeće aparate, koji budu kupovani, a namera je, najavljuje dr Gojković, da se zamene stari linearni akceleratori, koji se neprestano kvare, zbog čega su u toku razgovori sa Ministarstvom zdravlja kako bi se pronašla neka dodatna sredstva i stvorili uslovi da tender bude raspisan u prvim mesecima 2017.

– U sledećem koraku biće u “Kamenici 2” puštena u rad nova angio-ritmološka sala, koja se nalazi na trećem spratu, a uporedo s tim u prizemlji će u najskorije vreme biti smeštena i kompletna patologija Instituta za plućne bolesti. Time bi više od dve trećine objekta profunkcionisalo u punom kapacitetu. Kada je reč o preostale dve jedinice – intenzivnoj nezi Instituta za kardiovaskularne bolesti i intenzivnoj nezi Instituta za plućne bolesti – u toku su postupci javnih nabavki sa prilično neizvesnim ishodom, jer su u pitanju tenderi koje je raspisala prošla vlada i imamo probleme vezane za zaštitu prava ponuđača pa sad tražimo pravni model kako da ih rešimo.

Govoreći o najavljenoj nabavci angio-sala za bolnice u Somboru, Subotici i Zrenjaninu, dr Gojković kaže da je Pokrajinska vlada to stavila među ključne prioritete u rebalansu budžeta kako bi se obezbedio potreban novac. Podsetimo da se od početka avgusta, upravo na inicijativu Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, na Institutu za kardiovaskularne bolesti obučavaju ekipe sve tri bolnice, kako bi tamošnji kardiohirurzi bili osposobljeni za lečenje akutnog infarkta miokarda čim sale stignu. 

– Kada se ima u vidu da je u Vojvodini smrtnost od kardiovaskularnih bolesti na prvom mestu, kao i da struka već godinama upozorava da se mora ispoštovati “zlatni standard” u ukazivanju pomoći kod akutnog infarkta miokarda za sve stanovnike APV - a on podrazumeva da bi od prvog osećaja bola u grudima do ugradnje stenta trebalo da prođe manje od jednog sata - jasno je da Sremska Kamenica ne može biti jedini centar u kojem će se raditi kateterizacije. Jer, dobro znamo koliko nekom iz Kanjiže, Plandišta ili Čonoplje treba da stigne do Instituta. Stoga ćemo, uveren sam, to uspeti da u velikoj meri premostimo nabavkom angio-sala za tri najveće opšte bolnice u Vojvodini, koje su, inače, pokazale veliku i volju i želju da obezbede najbolje kadrovske i ostale uslove da te sale i dobiju...

Inače, među velikim akutnim problemima vojvođanskog zdravstva posebno mesto zauzima nepostojanje sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite u Novom Sadu. Drugim rečima, stanovnike šireg područja najvećeg grada u pokrajini od lekara opšte prakse put već u sledećem koraku vodi ka Kliničkom centru, što rezultira ogromnim gužvama, jer u KCV na specijalističke preglede dolaze i bolesnici iz ostalih delova Vojvodine...

– Došli smo u situaciju da se Klinički centar, koji bi trebalo da se bavi najozbiljnijim zdravstvenim problemima građana Vojvodine, najvećim delom svoje resurse troši na sekundarni nivo zdravstvene zaštite. I stoga postoje ozbiljni razgovori na temelju kojih ćemo sigurno u najskorijem periodu zajedno sa upravom Novog Sada nastupiti s inicijativom da se uđe u projekat izgradnje Gradske bolnice. Time bismo značajno unapredili zdravstvenu zaštitu građana Novog Sada, a rasteretili Klinički centar i omogućili mu da zaista bude tercijalna ustanova.

Kada je reč o samom mestu Gradske bolnice, do sada su se najčešće pominjali Vojna bolnica ili neke zgrade u kojima je sada Klinički centar, a koje bi nakon izgradnji lamela B i C bile prenamenjene. Nije, međutim, isključeno i da, pogotovo ukoliko se oko tog projekta sinergijski okupe lokalna samouprava, Pokrajina i Republika, Novi Sad dobije potpuno novu bolnicu na nekoj trećoj lokaciji.

– Pokrajinski sekretarijat za zdravstvo će pomoći Gradu Novom Sadu i da Hitna pomoć u što skorije vreme dobije svoju zgradu, koja nam je neophodna. Time bi se značajno rasteretio Urgentni centar, gde se sada svakodnevno obavi više od 300 pregleda, pri čemu su pacijenti i zaista ozbiljno, teško povređeni, ali i oni čije, recimo, posekotine ili uganuća, mogu biti zbrinuti u bilo kojoj ambulanti. Ogromne gužve u Urgentnom centru krivac su i za često kvarenje dijagnostičkih aparata. Sekretarijat je stoga značajne svoje resurse usmerio upravo ka njihovoj popravci, tako da su ponovo u funkciji svi CT aparati, u toku je i popravka svih rentgen aparata, a imamo u planu za sledeću godinu da se kupovinom novih uređaja znatno unaprede dijagnostika i lečenje u Urgentnom centru.

Miroslav Stajić

Poštovanje i poverenje

– Činjenica je da su zdravstveni radnici slabo plaćeni. Plata lekara specijaliste je oko 60.000 dinara, a mizerne su i naknade za 24-časovno dežurstvo, nakon kojeg lekar po pravilu nastavlja normalno da radi i u svojoj redovnoj smeni. Međutim, onima koji rade u zdravstvu primaran motiv nikada i nisu bila novčana primanja. Iako ona jesu važna, zdravstvenim radnicima je mnogo važnije vraćanje ugleda profesiji, njeno uvažavanje, da se na one koji brinu o ljudskom zdravlju ponovo gleda kako se na njih gledalo nekada.. A to je moguće samo znanjem i stručnošću, ali i većim poštovanjem pacijenata prema lekarima, baš kao i lekara prema pacijentima. Kroz to poštovanje jačaće i međusobno poverenje, a rezultat će biti bolji zdravstveni sistem i zdravije društvo.