Krimi serije su OK, ali ima i budalaština
Prioritet svake istrage nakon zločina su materijalni dokazi koji su neoborivi, pogotovo ako nema svedoka, u slučajevima kad je počinilac zločina N. N. lice, koje tek treba da se identifikuje.
Tako je u svetu, tako je i kod nas.No, u kojoj se to meri poklapa sa popularnim, uglavnom stranim “forenzičarskim” serijama i filmovima?
“U stranim serijama koje prikazuju vanredno uspešne forenzičare je zanimljivo da gotovo sve rešavaju preko jednog kompjutera na licu mesta i to u toku jedne epizode. To je ono što mi prvo pada na pamet kada tražimo razliku između stvarne prakse i filmskog sveta“, kaže za „Dnevnik“ visokorangirani stručnjak za forenziku kojeg je inače teško zateći u Srbiji zbog intenziteta posla koji ga vezuje za kontakte sa kolegama iz drugig zemalja.
On dodaje da je razlika između uspešnih stranih i naših forenzičara to što im novac omogućuje da rade mnogo ležernije i komotnije troše supstance i druge resurse. Takođe navodi da je razlika između filmova i serija i pravih forenzičara u tome što oni nađu “pravu dlaku” za dokaz odmah, a to je zapravo jako teško i treba svima dugo vremena za tako nešto.
Čini se ponekad ra rade robotizovano, po nekim šemama. Mi ponekad dođemo „štapom i kanapom“ do ključnih dokaza. Oni „moluju“ zidove da pronađu trag, a mi mnogo brže pretpostavimo gde se on može pronaći
“Smešno mi je nekad kad noću, onako dremljiv, gledam kako brzo i lako nađu važan trag. Ali, moram napomenuti, na primer, da se u Norveškoj prvi snimak mesta uviđaja neretko uradi iz helikoptera, što samo govori o mnogo kad je reč o tehničkim prednostima”, dodaje naš sugovornik.
Takođe vodeći stručanjak, ali za rasvetljavanje dela počinjenih eksplozivnim napravama, koji poseduje i strane diplome, između ostalih i Ef-Bi-Aj akademiju, ocenjuje za naš list da je režija i scenario tzv. forenzičarskih serija obično urađena dobro i da filmadžije svoj posao odrade kako treba, ali naravno maksimalno komercalizuju sitaciju.
“Nije mi smešno da gledam tv istražitelje, da ih tako nazovem, ali ipak ima i neviđenih budalaština. Na primer, može se videti da uzimaju otiske s krila papagaja ili da glavni junak puca iz ručnog bacača, dok se nalazi u unutrašnjosti auto miksera za beton. Ne može DNK analiza da se uradi za desetak minuta kao na tv ekranima, za to trebaju sati”, kaže on.
Ovaj starešina MUP–a naglašava da Srbija ima i znanja i eksperata u ovoj oblasti.
“U Evropi smo među prvima, ali teško je pratiti savremene tokove u laboratorijama, to se brzo pomera napred i treba mnogo para”, dodaje.
Miša Vujačić
Foto: freeimages.com (Andy Naylor)