Крими серије су ОК, али има и будалаштина
Приоритет сваке истраге након злочина су материјални докази који су необориви, поготово ако нема сведока, у случајевима кад је починилац злочина Н. Н. лице, које тек треба да се идентификује.
Тако је у свету, тако је и код нас.Но, у којој се то мери поклапа са популарним, углавном страним “форензичарским” серијама и филмовима?
“У страним серијама које приказују ванредно успешне форензичаре је занимљиво да готово све решавају преко једног компјутера на лицу места и то у току једне епизоде. То је оно што ми прво пада на памет када тражимо разлику између стварне праксе и филмског света“, каже за „Дневник“ високорангирани стручњак за форензику којег је иначе тешко затећи у Србији због интензитета посла који га везује за контакте са колегама из другиг земаља.
Он додаје да је разлика између успешних страних и наших форензичара то што им новац омогућује да раде много лежерније и комотније троше супстанце и друге ресурсе. Такође наводи да је разлика између филмова и серија и правих форензичара у томе што они нађу “праву длаку” за доказ одмах, а то је заправо јако тешко и треба свима дуго времена за тако нешто.
Чини се понекад ра раде роботизовано, по неким шемама. Ми понекад дођемо „штапом и канапом“ до кључних доказа. Они „молују“ зидове да пронађу траг, а ми много брже претпоставимо где се он може пронаћи
“Смешно ми је некад кад ноћу, онако дремљив, гледам како брзо и лако нађу важан траг. Али, морам напоменути, на пример, да се у Норвешкој први снимак места увиђаја неретко уради из хеликоптера, што само говори о много кад је реч о техничким предностима”, додаје наш суговорник.
Такође водећи стручањак, али за расветљавање дела почињених експлозивним направама, који поседује и стране дипломе, између осталих и Еф-Би-Ај академију, оцењује за наш лист да је режија и сценарио тзв. форензичарских серија обично урађена добро и да филмаџије свој посао одраде како треба, али наравно максимално комерцализују ситацију.
“Није ми смешно да гледам тв истражитеље, да их тако назовем, али ипак има и невиђених будалаштина. На пример, може се видети да узимају отиске с крила папагаја или да главни јунак пуца из ручног бацача, док се налази у унутрашњости ауто миксера за бетон. Не може ДНК анализа да се уради за десетак минута као на тв екранима, за то требају сати”, каже он.
Овај старешина МУП–а наглашава да Србија има и знања и експерата у овој области.
“У Европи смо међу првима, али тешко је пратити савремене токове у лабораторијама, то се брзо помера напред и треба много пара”, додаје.
Миша Вујачић
Фото: freeimages.com (Andy Naylor)