"Koronavirus u KBC Dedinje ušao preko pacijenta"

„Ovaj slučaj pokazuje da je ulazak virusa u zdravstvene ustanove sasvim moguć, što treba što pre suzbiti", podvukao je on.

Kon smatra da je koronavirus u KBC Dedinje ušao preko pacijenata.

Kon je, na konferenciji za štampu, objasnio da se radi o slučajevima koji su bili u inkubaciji, i koji su nakon operacije razvili povišenu temperaturu.

Zbog dužeg perioda temperature izvršeno je testiranje koje je bilo pozitivno.

Na pitanje da li je sigurno da je bolest doneo pacijent, Kon je ukazao da polazi od toga, ali da postoji i druga mogućnost da je neko od zdravstvenih radnika imao neki asimptomatski oblik, ali da je logičije da se radi o pacijentu, pošto se bolest ispoljila posle operacije.

Rekao je da osobe koje nose virus, a nemaju simptome, daleko teže prenose virus, a kada nose zaštitnu opremu ni ne mogu ga preneti.

Kon je preneo da je na institutu Dedinje testirano 297 osoba, od kojih je 67 zdravstvenih radnika i devet pacijenata koji su pozitivni na virus korona.

„Kod pacijenata su sve blage forme, a kod zdravstvenih radnika, od kojih je 11 lekara, u šest slučaa su blage forme oboljenja, a u 61 asiptomatske, to jest nemaju nikakve znake bolesti“, objasnio je on.

Rekao je da je ovo nova situacija o kojoj će se raspravljati na Kriznom štabu gde treba doneti dodatne odluke vezano za testiranje pre operacija.

Rekao je da, kada se otkrije infekcija kod medicinskog radnika on se udaljava sa posla dok ne budu izvršena dva negativan testiranja.

Istakao je da se zbog aktuelne situacije otkazuju sve operacije koje nisu hitne..

Magacini sa zaštitnom medicinskom opremom su puni, a isporuka zdravstvenim ustanovama vrši se periodično i na zvaničan zahtev uprave, izjavio je danas epidemiolog Predrag Kon.



Dodao je da se inače zaštitna oprema ne može isporučiti svim zdravstvenim ustanovama u isto vreme, jer za to nema kapaciteta.



Kon je tako na redovnoj pres konferenciji o stanju sa korona virusom odgovorio na pitanje da li je zaštitna oprema stigla u sve zdravstvene ustanove u Srbiji, uz opasku da se u pojedinim bolnicama zaposleni žale da je nema dovoljno i da je to jedan od razloga zaražavanja medicinskog osoblja.



''Činjenica da oprema stalno stiže sukcesivno i da se sukcesivno proizvodi. Srbija nikada nije imala zlatna rezerva o kojoj sam više puta govorio, da svaka država mora da obezbedi opremu za mesec dana za ovakve sitiacije'', rekao je Kon.



Primetio je da mnoge ustanove u Srbiji traže zaštitnu opremu preko medija, što je ocenio ''neobičnim'' i naglasio da zahtevi ne stižu ''tamo gde treba''.



"Ako neko misli da se to traži u medijima, a ne pošalje se zvanično gde treba, onda to nije pravi zahtev. Opremu neće dobiti ustanova koja to zvanično ne zatraži i to će uvek biti tako'', rekao je Kon.



Kako je rekao, ima ustanova koje nisu dobro procenile koliko im zaštitne opreme treba i koliko se brzo troši.



''Nije za sve odgovoran onaj ko nabavlja, ako ustanove traže pedeset puta manja količina od potrebne. Ako nešto u planiranju nije u redu, ne može biti ni u nabavci ni u distribuciji. Treba realno razmisliti koliko je potrebno opreme ako se maske u bolnicama menjaju na svakih dva sata'', rekao je Kon.