Kon: Situacija u Srbiji prihvatljiva, boravak u CG veliki rizik

Kon je na konferenciji za novinare Kriznog štaba ukazao i da se sve češća slavlja, muzička dešavanja i druga okupljanja u našoj zemlji dešavaju u isto vreme kada drastično raste broj obolelih u Evropi.

„Ugostitelji ne razumeju da je neophodno i preko njihovog angažovanja da se smanji način prenošenja. To možda zvuči preterano, ali nije ako se razmišlja unapred šta donosi naglo povećanje u budućnosti“, rekao je Kon.

Bezbednije je, kaže, trenutno biti na Infektivnoj klinici uz korišćenje maske nego biti na nekim mestima gde je maksimalno prenošenje, na nekoj zabavi u Crnoj Gori...

Naglasio je da nas je do trenutne epidemijske situacije dovela disciplina i da dok se smanjuje broj zaraženih nije pametno i mudro hrliti jedni drugima u zagrljaj jer bi, kako kaže, to dovelo do toga da ponovo počnu da se pune bolnice.

Istakao je da dostignuto treba održati i da mere koje su danas donete služe da što je više moguće zadrže virus od ulaska u Srbiju.

„Da se svi građani posle letovanja ponašaju kako doliči u ovakvoj situaciji, da razumeju da možda nose virus, a da toga nisu svesni. Nadzor koji se bude primenjivao od petka tek će se definisitati, ali podrazumeva ogromnu saradnju naših građana koji su se vratili sa odmora“, rekao je Kon.

Dodao je da su i za sve druge uočene rizike pokušana da se nađu rešenja, te da se odlažu razne situacije koje su potencijalni rizik za prenošenje infekcije kao što su sajamske aktivnosti.

„Nisu to lake odluke, ali sve radimo zbog očuvanja zdravlja naših građana. Moramo da imamo saradnju, da pomognemo jedni drugima, ponovo je solidarnost na prvom mestu, kazao je Kon.

Ocenio je da nema ničeg značajnijeg nego sačuvati se od trećeg porasta obolelih od Kovida 19 i naglasio da se ne sme dozvoliti ponovo punjenje bolnica kovid pacijentima.

„Imamo dva KBC koja su delimično angažovana za kovid pacijente, ne smemo dozvoliti da se sve ponovo proširi na ostale bolnice i da pacijenti ne mogu da dođu do svojih lekara zbog drugih bolesti. Zato je solidarnost neophodna, kao i to da se nađe način da se kontrola sprovodi kako kod je moguće i što je više moguće“, naveo je Kon.

Kon je izjavio da su samo prošle sedmice naši građani imali oko 40.000 prelaza granice sa Crnom Gorom i da zbog aktuelne situacije naša država nije mogla da ostavi granicu potpuno otvorenom.

"Ne smemo da ostavimo granice otvorene tek tako, doneta je tvrda odluka da mi to stavimo pod kontrolu", naglasio je Kon.

Na pitanje novinara da Krizni štab prokomentariše to što se stiče utisak da se ne zna kako će se sprovesti najavljeni nadzor od petka u 18.00 časova za sve građane koji se vraćaju iz evropskih zemalja, Kon je rekao da je danas doneta velika i strateska odluka koja se "krčkala tri nedelje".

Dodaje da to što se nije javnosti predstavilo detaljno epidemiološko uputstvo ne znači da se ne zna kako će se to sprovesti.

"Imali ste samo prošle nedelje 40.000 prelaza samo sa Crnom Gorom i ne možete očekivati da se svi stave pod redovan zdravstveni nadzor, jer to traje", kazao je on dodajući da prilikom sprovođenja svake mere dolazi do manjih poteškoća pošto uvek bude i situacija koje se ne očekuju.

"I pomnožite 40.000 sa 10 i dobićete 400.000 ljudi da imate u komunikaciji", kazao je Kon i upitao koji sistem to može da izdrži.

Objašnjava da sistem mora da odgovori obavezama i zato je doneta odluka da se iskoriste i kovid ambulante i zavodi i drugo.

Dodaje da je doneto inicijalno rešenje i da će tek biti razjašnjeni detalji kako će sve oko nadzora funkcionisati.

"Upućen je poziv ljudima da se vrate u zemlju ako hoće da prođu bez ikakvog nadzora i hteli smo da to znaju unapred", kazao je Kon i istakao da će ljudi dobiti uputstva i dopise kako da se ponašaju.

Zamenica direktora Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević kaže da su razrađene najmanje tri moguće opcije kako će funkcionisati nadzor po povratku iz inostranstva, kao i da je cilj da ceo postupak bude što efikasniji i ima što bolji efekat.

Takođe, cilj je i da zdravstveni sistem bude što manje opterećen pošto većina zdravstvenih radnika koji su bili na prvoj liniji borbe sa kovidom nisu koristili ni dan godišnjeg odmora.