Kon: Brojke kažu da smo u uzletu epidemije, držati se mera

Kon je rekao na konferenciji za novinare da je uzlet epidemije bio očekivan, kao i da nemamo drugi izlaz nego da se još više pridržavamo mera i smanjujemo međusobne kontakte.



Kaže da će biti nastavljeno testiranje, kao i da primarna zdravstvena zaštita od danas, kada je reč o Beogradu, preuzima težište borbe i da će se većina onih sa lakšom infekcijom testirati u tim "kovid ambulatntama".



"Uspećemo tako da otkrijemo lakše obolele, koji su prenosioci i da ih izolujemo", rekao je on.



Poručio je da moramo da ostanemo kući kako virus ne bi mogao da preživi.

Kon je prethodno saopštio da je u Srbiji usled virusa korona u poslednjih 24 sata preminulo još sedam osoba, ukupno 51, dok je još 284 registrovanih slučaja Kovida 19, ukupno 1.908 inficiranih.



Kon je rekao da su hospitalizovana 1.082 pacijenta, a na respiratoru je 98 pacijenata.



Do danas u 15 sati ukupno je testirano 7.360 osoba, a samo u poslednjih 24 sata njiih 959.



Kon je istakao da je 88 pacijenata smešteno na Sajmu.



Među sedam smrtnih slučajeva u poslednja 24 sata - pet je muškaraca i dve žene, prosečne starosti 64,2 godine, a svi su imali i druge pridružene bolesti, naveo je Kon.



Kon je izneo podatake da je najviše smrtnih slučajeva zabeleženo u dobi od 60 do 69 godina - 37,25 odsto, u dobi od 70 - 79 godina 19,6 odsto, od 40 - 49 godina 17,6 odsto, a u dobi od preko 80 godina 15, 69 odsto.



Dodao je odnos smrtnosti muškaraca i žena - 76,47 odsto preminulih su muškarci, a 23,53 procenata su žene.



Procenat smrtnosti je 2,67 dodao je Kon.



“Jasno se vidi peta nedelja, nalazimo se u uzletu epidemije”, rekao je Kon.

Stanje na terenu, sa Kovid ambulantama, će biti sve bolje i bolje, kada budu i sami imali testove, a lekari primarne zdravstvene zaštite, na osnovu indikacija, određuju da li će biti testiranja ili ne, kažu epidemiolozi Predrag Kon i Darija Kisić Tepavčević .



“Primarna zdravstvena zaštita dobija svoju ulogu. Govorim već 14 dana da epidemiolozi iz prednje linije moraju da se pouvku, da primarna preuzme noseću ulogu u svemu, a infektolozi leče samo najteže slučajeve”, rekao je Kon.



Dodao je da će stanje na terenu biti sve bolje kada budu imali testove, ali i da lekari u domovima zdravlja mogu na osnovu laboratorijskih nalaza ili rendgena da posumnjaju da li je reč o koroni ili nečem drugom.



“U situaciji kada procenjuju, imaju mogućnost laboratorijskog testa, treba da bude manjak leukocita da bi razmišljali o Kovidu. Imaju pravo da odlučuju i na osnovu rendgena. Imaju algoritam, kada treba da posumnjaju na koronu”, rekao je Kon, odgovarajući na pitanja novinara o, kako su naveli, nekim sličajevima građana koji imaju respiratorne simptome a nisu testirani.



Sigurno je, dodaje, da će, kada testovi budu baš kod njih, pristupiti šisrem testiranju, pa će i sami uzimati uzorke, dok do tada moraju da zovu epidemiologe.



“Moraju da budu potpuno pripremljeni, sa odgovarajućom opremom. I jesu sve više opremjeni. Onda ćemo samo prikupljati uzorke i slati na Torlak”, rekao je Kon.



Primetio je da je za uspešno suzbijanje epidemije najvažnije, ali i najteže da se otkriju blage forme bolesti.



“I tu je uloga Kovid ambulanti važna, da privuku ljude da se testiraju jer i blagi simptomi i forme, mogu da završe vrlo ozbiljno”, rekao je Kon.



Zamenik direktora Insituta “Batut” Darija Kisić kaže da smo još u sezoni respiratornih infekcija, da su lekari u primarnoj zdravstvenoj zaštiti navikli da imaju 100 pregleda dnevno, imaju iskustvo i sigurno znaju da prepoznaju upalu pluća.



“Ako je to lekar prepoznao, i poslao kući nekog, nakon pregleda i laboratorijske analize, sigurno postoji stručni razlog zašto je tako”, rekla je Kisić.



Dodala je da samo respiratorni simptomi nisu po sebi indikacija, kao i da nije bilo propsuta, da su imali neki slučaj, a da nisu reagovali.

Zamenica direktora Instituta „Batut“ Darija Kisić-Tepavčević istakla je danas da su osobe u određenim ministarstvima koje su obolele od korona virusa - u stabilnom stanju.



Kisić-Tepavčević je, odgovarajući na pitanje kakvo je stanje savetnika ministra prosvete Aleksandra Pajića i drugih inficiranih iz ministarstva, rekla da je od početka isticano da ova bolest ne poznaje granice i da oboljevaju svi koji su izloženi.



Kazala je da, zbog zaštite podataka, ne bi da iznosi podatke za svakog pojedinca.



„Imamo u određenim ministarstvima osobe koje su obolele, a koje se nalaze u stabilnom stanju“, poručila je Kisić-Tepavčević.



Rekla je da je svaki pojedinac koji je pozitivan pođednako važan i da svi dobijaju najveći stepen nege i zdravstvenog nadzora.

Epidemiolog Predrag Kon rekao je danas da je u bolnici Narodni front 46 pozitivnih na koronu medicinskih radnika i da nema podataka da je nastalo pogoršanje.



Za Dragišu Mišović nema, kako kaže, neposredno podatke da je bilo nešto posebno.Ukazao je da na Bežanijskoj kosi, na Odeljenju hematologije, ima šest pacijenata koji su testirani, a od njih jedan je Kovid pozitivan.



Taj pacijent, kako je preneo Kon, nastavio je lečenje zbog akutne leukemije u toj bolnici, ali je izolovan.Troje daljih pacijenata imalo je kliničke znake, te na rentgenološkim snimcima postoji sumnja, ali su negativno testirani, te su takođe izdvojeni.

Kon o stanju u bolnici Narodni front

Epidemiolog Predrag Kon izjavio je danas da se još ne zna na koji su se način zarazili zdravstveni radnici u porodilištu “Narodni front”.



“Po mojim izveštajima, ne zna se”, rekao je Kon odgovarajući na pitanje da li se zna na koji način je došlo do zaraze.



Upitan da li su proveravani navodi da je direktor te ustanove zabranio nošenje maski, da ne bi došlo do uznemiravanja među pacijentima, Kon je rekao nema takve informacije.



“Verovatno će to nekada, kasnije, neko postaviti na dnevni red. U ovom trenutku time se lično nisam bavio, naprotiv. Dobio sam od zamenice direktora Branke Nikolić, podatke kakvo je stanje u porodilištu, šta je sve preduzeto i šta se sprovodi. Da li je pre toga bilo grešaka… Sigurno je bilo, ali je pitanje da li se mogu tako personalizovati”, rekao je Kon.

Preneo je da je testirano i još 10 zdavstvenih radnika, pa je konstatovano kod tri medicinske sestre i lekara da su pozitivni, dodajući da nisu svi na istom odeljenju, te da su i oni izolovani.



Njihovi kontakti se prate i biće još dodatno testirani, ako pokažu bilo kakve simptome, najavio je on.



Kon je ukazao da je sprovedeno odvajanje u toj „non Kovid » bolnici, da oni nemaju adekvatnu zaštitnu opremu koja je planirana za korona bolnice, tako da će tražiti dodatna sredstva zbog neposredne situacije.



Kisić-Tepavčević iznela je podatak da je u Opštoj bolnici u Valjevu 11 radnika pozitivno testirano i 180 osoba se nalazi u kućnoj izolaciji.



Te osobe nisu, kako je objasnila, još testirane, jer nije vremenski period kada to treba uraditi.



Kada istekne period kućne izolacije, ako nema nijedan znak simptoma, biće testirane pre nego što se vrate na radne zadatke, podvukla je ona podsećajući da ta bolnica ima 1.241 zdravstveni radnik.



U bolnici u Chupriji pozitivno je testirano 40 zdravstvenih radnika, od kojih je sedam hospitalizovano, prenela je Kisić-Tepavčević.



Kazala je da ta bolnica ima 880 zaposlenih, te dodaje da preraspodelom u okviru odeljenja može da se organizuje nesmetani rad, kao i u Valjevu.



Kisić-Tepavčević je istakla da ne želi da ostane bilo kakvo zrnce sumnje da se nešto krije, ali da iskreno mora reći da ponekad neke informacije sazna tek od novinara.



„Vi radite odlično vaš posao, a mi smo raspoređeni na određenim poslovima I kada dođemo u bazu tek vidimo informacije. Ne krije se nijedna informacija, niti jedna osoba koja je inficirana, niti je bilo kome to potrebno. Imajte razumevanja ako pitate za određenu ustanovu ako ne znamo tačne brojeve, da razlog nije to što ne vodimo računa o tome, već je nama bitnije da su sve osobe koje su sumnjive i do momenta dok se ne potvrdi sumnja da znamo da su izdvojene sa posla da se infekcije ne bi mogla širiti“, objasnila je ona.

U Nišu ima inficiranih zdravstvenih radnika koji su udaljeni sa posla i još značajniji broj njih je u kućnoj izolaciji, kojima još nije došlo vreme da se testiraju, rekla je zamenica direktora Instituta Batut Darija Kisić Tepavčević.



Ona je na pitanje Južnih vesti koliko je zaraženo zdravstvenih radnika u Urgentnom centru u KC Niš, rekla da trenutno nema kod sebe tačan broj, ali da će to biti saopšteno na sledećoj konferenciji za novinare o korona virusu.



Upitana za kapacitete testiranja i da prokomentariše to što je gradonačelnik Niša izjavio da u Nišu postoji aparat koji može dnevno da uradi oko 1.000 testova, ona je rekla da i taj aparat postoji, ali da on nije do sada korišćen, jer nisu bili zadovoljeni drugi uslovi, pošto za njega treba da postoje odgovarajući testovi i pomoćni materijal.



"Napominjem da kapaciteti koji su sada u funkciji su više nego dovoljni da se testiraju svi oni sa indikacijama. Imamo na umu i druge kapacitete, ne samo te u Nišu, već i druge postojeće rezerve koje bi se mogle aktivirati ako bi na to bilo potrebno", rekla je ona.

Srbija nije zakasnila sa masovnim testiranjem, tvrdi dr Predrag Kon i dodaje da je sada pravi trenutak za to.Testiranje na korona virus u opštoj populaciji ima smisla tek kad prođe epidemija, rekao je Kon na pres konferenciji i objasnio:



''Ako krenemo sada, nismo zakasnili, ali zakasnićemo ako pustimo da se peta I šesta nedelja razviju do maksimuma. Testirali se ili ne, sve zavisi od naših kontakata, i krajnje je vreme da prestanemo sa kontaktima i da tako omogućavamo virusu da se širi", izričit je epidemiolog.



Kon je rekao da su kod nas određene grupe za testiranje prema stepenu prioriteta i da su na prvom mestu hospitalizovani i zdravstveni radnici, zatim osobe koje imaju temperaturu višu od 38 stepeni i oni koji su bili u bliskom kontaktu sa potvrđenim slučajevima u periodu do 14 dana pre potvrde infekcije.



Kako kaže, u posebnoj grupi su oni koji imaju izrazite pridružene bolesti I naglasio da su oni posebno osetljivi i da je svaka povišena temperature kod njih indikacija za testiranje, kao i kašalj , kratkoća daha i otežano disanje.



U drugoj grupi su sve rizične kategorije, a u trećoj putnici i učesnici u međunarodnom saobraćaju.



Epidemiolog Darija Kisić Tepavčević je kazala da testiranje na korona virus nije moguće na lični zahtev, već samo na osnovu lekarskih indikacija.



Na konstataciju novinara da su pojedine zemlje u regionu testirale mnogo već broj građana, Kisić je rekla da to zavisi od nekoliko faktora, pre svega od momenta kada je nosilac virusa ušao u odrteđenu populaciju, kao i od dostupnosti testova i indikacija.



U nekim zemljama se testiranje plaća, pa se, kaže, radi masovnije, svakom ko plati, pa i više puta.



''U Srbiji se testiraju osobe koje imaju indikacije za testiranje, koje su proširene kako bi se otkrile one osobe koje nemaju znakove I simptome infekcije, ali za koje se sumnja da su potencijalni rezervoari infekcije ili asimptomatski nosioci'', rekla je Kisić.



Dodala je da smo na osnovu sadašnjeg broja testiranih pokazali da možemo da testiramo 1.000 osoba za 24 sata i naglasila da su u ovom trenutku kapaciteti našeg sistema višestruko veći.



„To već sada možemo, I imamo više kapaciteta. Sve osobe koje su imale indikacije za testiranje su testirane », podvukla je ona.

 Epidemiolog Predrag Kon istakao je danas da svako ko "minira" mere za suzbijanje virusa aktivno radi protiv narodnog zdravlja i ukazao na veliku štetu koja nastaje od poznatih ličnosti koje su protiv preduzetih mera.



Kon je, na konferenciji za štampu, navodeći da preko društvenih mreža ima naznake protivljenja merama, podsetio da je ostalo upamćeno iz prethodnog pandemijskog perioda, kada je težište cele aktivnosti bila vakcinacija, kako je krenula upravo tada borba protiv vakcinacije.



Tako i sada, kada je težište na socijalnom distanciranju, svako ko minira takvu aktivnost radi protiv narodnog zdravlja, podvukao je on.



Ukazao je da je, ako se posmatraju zemlje gde je smrtnost preko 10 odsto, kao u Italiji, jasno da nije nemoguće da se to desi i kod nas, te da je neprihvatljivo da neko priča da je sve što je preduzeto bilo bespotrebno i umišljeno.



"Moramo da izguramo još nekolio nedelja. Dve sigurno, a posle ćemo videti. Nemoguće je sada reći koliko će trajati ovakvo stanje, ali ne treba se plašiti da će tako drastične mere da traju preterano dugo. Čim vidimo da popušta virus, racionalno ćemo, ne ođednom, popuštati i mere", rekaoje Kon.



Kon je rekao da će se videti kako će se virus ponašati tokom leta, na južnoj hemisferi.



Upitan da li će epidemiolizi predložiti 24-očasvonu izolaciju, kazao je da smo sada imali 24-očasovni prekid kretanja i komunikacije.



"Ne možemo da efekte vidimo odmah sledeći dan, nego za 5 do 7 dana. Sad je kratak period da bi se moglo nešto zaista videti“, objasnio je Kon.



On je istakao da je previše ozbiljna mera potpunog prekida kretanja da bi se tek tako lako mogla doneti.



„Ona je teoretski najpouzdanija za prekid lanca transmisije. Međutim, da bi došao vrlo jasan predlog od struke, svi članovi stručnog tima treba da se usaglase. Radi se o vrlo ozbiljnoj odluci. Treba da budemo potpuno sigurni da će ta odluka dovesti do naglog prekida transmisije i imati pozitivne rezultate, a ujedno moramo proceniti koja će šteta biti svega toga“, naglasio je Kon.



On je kazao da bi daleko bolje bilo da se svi ponašamo kao da je već 24-očasovni prekid kretanja, a to podrazumeva da se samo na kratko izlazi do prodavnice ako se mora I ništa drugo, na posao, od posla, i nema nikakvog kretanja mimo toga.



„U tom slučaju možda ne bi morale da se donose takve mere", naveo je Kon.



Upitana za Kosovsku Mitrovicu i Zvečan koji su prvi uveli karantin, te šta to podrazumeva, zamenica direktora instituta "Batut" Darija Kisić-Tepavčević kaže da misli da se većina građana ponaša kao da je na snazi takva izolacija, osim onih koji po prirodi posla moraju da putuju u druge gradove.



Podsetila je da je sve u cilju maksimalnog limitiranja kontakata.



"Stalno govorimo da nijedna mera, niti odluka ne može da u potpunosti spreči socijalne kontakte, ako ne shvatimo svoju ulogu ozbiljno. U Turskoj je doneta mera da osobe mlađe od 18 godina ne mogu da napuštaju kuće. To je bilo za iznenađenje, imajući u vidu da deca imaju najblaži tok bolesti, ali turske vlasti su shvatile da je to najbolji način da I roditelje zadrže u kućama. To su sve različite mere koje se u različitim zemljama donose, a sve imaju isti cilj », naglasila je ona.