Kišomeri i aplikacije za bezbedniji život u gradu

To je rezultat prekograničnog projekta u kojem su učestvovali Prirodno-matematički fakultet, Fakultet tehničkih nauka, Odsek arhitekture Univerziteta u Novom Sadu, JKP „Vodovod i kanalizacija“ i tim kolega s Univerziteta u Segedinu.

Juče su na radionici za javnost i stejkholdere prezentovani rezultati ovog projekta, koji je sufinansirala Evropska unija preko Interreg-IPA CBC Mađarska-Srbija programa „Nadzor, predviđanje i razvoj onlajn javnog sistema ranog upozoravanja za obimne padavine i pluvijalne poplave u urbanim oblastima u pograničnom regionu Mađarske i Srbije (Urban-Prex).“

Rukovodilac Urban–Prex projekta Dr Stevan Savić s Prirodno - matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu u osvrtu na dvogodišnji rad na projektu istakao je da su kreirane dve mreže padavinskih stanica, u Novom Sadu i Segedinu, i da su one preduslov za model prognoziranja padavina u relanom vremenu.

Kreirana je i mobilna andriod aplikacija koja omogućuje vidljivost svih podataka koje dobijamo i od vremenske prognoze i od padavinskih stanica. Cilj je da oni budu što dostupniji građanima. Shvatili smo da je mobilna aplikacija ljudima u svakodnevnom životu pristupačnija nego veb sajt, a podaci će postojati i na jednoj i na drugoj platformi. Ime aplikacije je Urbanprex- weather i već je funkcionalna, ali još ne u potpunosti. Trenutno se platfroma s našim podacima povezuje s onom iz Segedina. Ideja je da sve to do 25. oktobra na završnoj konferenciji projekta u Segedinu bude zaokruženo i potpuno funkcionalano. Tada ćete uz pomoć aplikacije moći da dobijete informacije vezane za padavine i rizike za Novi Sad, kao i za Segedin. Želeli smo da sve što smo uradili bude maksimalno dostupno građanima i aplikacija je, naravno, besplatna, rekao je dr Savić i dodao:

Uz ovu, postoji i aplikacija „urbanprex “ koju su uradile kolege s Fakulteta tehničkih nauka, odnsono partneri s Arhitekture. Reč je aplikaciji koja simulira poplave u određenim delovima Novog Sada. Uz pomoć nje odmah se može videti šta će se desti ukoliko dođe do velike količine padavina i koliki je obim poplave u urbanoj sredini na nekoj određenoj lokaciji.

Dr Sanda Nastić, zadužena u JKP „Vodovod i kanalizacija“ za domaće i međunarodne projekte, navela je da je ovo jedan od međunarodnih projekata i da se uskoro privodi kraju.

Kada je u pitanju JKP „Vodovod i kanalizacija“ preostalo je da se postavi mreža dispeleja koji će građanima Novog Sada i okoline, podatke dobije sa servera pokazivati i upozoravati na to gde su kritične tačke kada dođe do ekstremnih padavina i poplava u određenim delovima grada. Displeji će biti postavljeni do kraja ovog meseca, najkasnije početkom oktobra, na sedam lokacija u Kaću, Futogu, Slanoj bari, Klisi, na Spensu, u Kovilju, rekla je Nastić.

Ovo je plod dvogodišnjeg rada kolega iz Segedina i kolega iz Novog Sada. Cilj nam je bio da ovim projektom pokažemo da ovakva infrastruktura monitoringa može da se implementira u urbanim sredinama. Jer, mi ne možemo da sprečimo poplave ako se u kratkom vremenu izruči velika količina padavina. Nema tog kanalizacionog sistema koji za tridesetak minuta može da odvede neke ekstremne količine vode. Naš cilj je da uz što bolje odrađeni monitornig, u što kraćem vremenu javimo građanima da može doći do poplave, kako se ne bi izlagali riziku. U klimatologiji, u proceni rizika, nema reči ublažavanje, jer je očigledno da čovek ne može da ublažava neke prirodne procese. Sada je glavna reč adaptacija/ prilagođavanje. Najpre moramo da se adaptiramo, a da li ćemo rizike ublažiti ili ne, zavisiće od slučaja.

Rukovodilaca Sektora kanalizacije u JKP „Vodovod i kanalizacija“ Jovan Šućov, takođe ističe koristi koje bi svi građani trebalo da imaju od ovakvog projekta.

U ovom projektu, Sektor kanalizacije učestvuje s određenim podacima i na kraju će biti korisnik. Koristiće se kišomeri koji će u mnogo većem broju nego što je to trenutno, pokrivati područje Novog Sada. Reč je o projektu za urbana područja, a podaci o padavinama biće mnogo precizniji i bolje iskorišćeni.

V. Crnjanski