Кишомери и апликације за безбеднији живот у граду

То је резултат прекограничног пројекта у којем су учествовали Природно-математички факултет, Факултет техничких наука, Одсек архитектуре Универзитета у Новом Саду, ЈКП „Водовод и канализација“ и тим колега с Универзитета у Сегедину.

Јуче су на радионици за јавност и стејкхолдере презентовани резултати овог пројекта, који је суфинансирала Европска унија преко Interreg-IPA ЦБЦ Мађарска-Србија програма „Надзор, предвиђање и развој онлајн јавног система раног упозоравања за обимне падавине и плувијалне поплаве у урбаним областима у пограничном региону Мађарске и Србије (Urban-Prex).“

Руководилац Urban–Prex пројекта Др Стеван Савић с Природно - математичког факултета Универзитета у Новом Саду у осврту на двогодишњи рад на пројекту истакао је да су креиране две мреже падавинских станица, у Новом Саду и Сегедину, и да су оне предуслов за модел прогнозирања падавина у реланом времену.

Креирана је и мобилна андриод апликација која омогућује видљивост свих података које добијамо и од временске прогнозе и од падавинских станица. Циљ је да они буду што доступнији грађанима. Схватили смо да је мобилна апликација људима у свакодневном животу приступачнија него веб сајт, а подаци ће постојати и на једној и на другој платформи. Име апликације је Urbanprex- weather и већ је функционална, али још не у потпуности. Тренутно се платфрома с нашим подацима повезује с оном из Сегедина. Идеја је да све то до 25. октобра на завршној конференцији пројекта у Сегедину буде заокружено и потпуно функционалано. Тада ћете уз помоћ апликације моћи да добијете информације везане за падавине и ризике за Нови Сад, као и за Сегедин. Желели смо да све што смо урадили буде максимално доступно грађанима и апликација је, наравно, бесплатна, рекао је др Савић и додао:

Уз ову, постоји и апликација „urbanprex “ коју су урадиле колеге с Факултета техничких наука, однсоно партнери с Архитектуре. Реч је апликацији која симулира поплаве у одређеним деловима Новог Сада. Уз помоћ ње одмах се може видети шта ће се дести уколико дође до велике количине падавина и колики је обим поплаве у урбаној средини на некој одређеној локацији.

Др Санда Настић, задужена у ЈКП „Водовод и канализација“ за домаће и међународне пројекте, навела је да је ово један од међународних пројеката и да се ускоро приводи крају.

Када је у питању ЈКП „Водовод и канализација“ преостало је да се постави мрежа диспелеја који ће грађанима Новог Сада и околине, податке добије са сервера показивати и упозоравати на то где су критичне тачке када дође до екстремних падавина и поплава у одређеним деловима града. Дисплеји ће бити постављени до краја овог месеца, најкасније почетком октобра, на седам локација у Каћу, Футогу, Сланој бари, Клиси, на Спенсу, у Ковиљу, рекла је Настић.

Ово је плод двогодишњег рада колега из Сегедина и колега из Новог Сада. Циљ нам је био да овим пројектом покажемо да оваква инфраструктура мониторинга може да се имплементира у урбаним срединама. Јер, ми не можемо да спречимо поплаве ако се у кратком времену изручи велика количина падавина. Нема тог канализационог система који за тридесетак минута може да одведе неке екстремне количине воде. Наш циљ је да уз што боље одрађени мониторниг, у што краћем времену јавимо грађанима да може доћи до поплаве, како се не би излагали ризику. У климатологији, у процени ризика, нема речи ублажавање, јер је очигледно да човек не може да ублажава неке природне процесе. Сада је главна реч адаптација/ прилагођавање. Најпре морамо да се адаптирамо, а да ли ћемо ризике ублажити или не, зависиће од случаја.

Руководилаца Сектора канализације у ЈКП „Водовод и канализација“ Јован Шућов, такође истиче користи које би сви грађани требало да имају од оваквог пројекта.

У овом пројекту, Сектор канализације учествује с одређеним подацима и на крају ће бити корисник. Користиће се кишомери који ће у много већем броју него што је то тренутно, покривати подручје Новог Сада. Реч је о пројекту за урбана подручја, а подаци о падавинама биће много прецизнији и боље искоришћени.

В. Црњански