Kikindski Muzej Terra na mestu stare austrougarske kasarne

Kikinda je već nadaleko poznata po Centru za likovnu i primenjenu umetnost „Terra“, a sada se može pohvaliti i muzejom koji je najveća zbirka moderne velike terakote u celom svetu.

Nalazi se na mestu nekadašnje kasarne, koja je bila druga po veličini na teritoriji nekadašnje austrougarske monarhije. Pre šest godina, Grad Kikinda ušao je u posed kasarne i iz budžeta grada, ali i pomoć Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, informisanje i odnose sa verskim zajednicama Autonomne Pokrajine Vojvodine, počeo sa velikim radovima na zgradi manježa.

Gradonačelnik Kikinde Pavle Markov kaže da je u nekadašnju kasarnu uloženo oko 40 miliona dinara, kako bi svi posetioci mogli da uživaju u skulpturama, koje su postale i brend ovog grada. Odmah da vas upozorimo, u Terru nije dovoljno otići jedanput, jer će vas svaki put oduševiti neka nova skultura, od 600 komada koliko čini stalnu postavku. Malo autora ima izloženo nekoliko komada, a skulpture su dela vajara iz celog sveta, koji su došli da ostave svoj trag u kikindskom Centru za likovnu i primenjenu umetnost „Terra“. Skulpture na najbolji način predstavljaju suštinu lokovne manifestacije koja se održava jednom godišnje, a ujedno donosi i presek vodećih srpskih, jugoslovenskih i svetskih tokova u domenu savremene skulpture od 80-tih do danas. Svaki vajar je svojom skulpturom izmaštao neku novu, svoju stvarnost...

Konzervator Jovan Blat kaže da je većina komada izloženih u muzeju prenesena iz dvorišta Centra „Terra“ i na njima se vidi da su bili na otvorenom, dok su „sveži“ komadi koje nije nagrizlo vreme, doneseni iz depoa.

- Akcenat postavke u muzeju je na manjim komadima koji se nisu mogli videti nigde, osim na godišnjim izložbama - kaže Blat i dodaje da je postavka poređana po dekadama.

Tako se može videti prva dekada iz osamdesetih godina, druga čini devedesete, treća je od dvehiljaditih do 2010. godine i poslednju čine skulpture nastale od 2010. godine do danas.

- Svi autori koji su bili na simpozijumu imaju izloženu bar po jednu skulpturu, a “brojimo” oko 400 autora - ističe Blat.

U prvoj dekadi ističe se skulptura konja, autora Ante Bradića iz Hrvatske, i ona se nalazi među najstarijima, nastalim na prvom održanom simpozijumu.

- Otvoreni smo za javnost i do sada smo imali već i grupne posete, celu osnovnu školu, kada su deca uživala u novom velikom prostoru - kaže Blat i dodaje da je objekat sa skulpturama samo deo muzeja, a da su počeli radovi i na kafeu i suvenirnici.

U drugom objektu nalaziće se depo, a prema Blatovim rečima, imaju još posla da muzej dovedu u stanje kakvo su zamislili. Rad u ateljeu, odnosno Centru ostaje isti, a muzej će biti samo izložbeni prostor veštih ruku vajara nastalih tokom simpozijuma.

Grad ima u planu da osnuje Univerzitet za studije vajarstva, koji bi bio međunarodnog karaktera, jer je činjenica da se Kikinda jedina na svetu može pohvaliti skulpturama velikog formata, a sve zahvaljujući velikoj peći, koja se može videti samo u „Terri“.

- Imamo u planu univerzitet, ali već u oktobru novosadska Akademija umetnosti održaće specijalističke studije kod nas, koje će trajati godinu dana i to je zvanje između mastera i doktorata - ističe Blat i kaže da u budućnosti imaju ideju i da naprave desetodnevne obuke iz vajanja za strance, ali za to ima vremena.

Blat poziva sve da dođu i pogledaju velike terakote, a posebno obrate pažnju na kineske vojnike, starogrčku umetnost i naravno skulpture domaćih autora.

- Nije dovoljno doći jedanput, kao i u čuvenom Luvru, jer posetioci treba da obrate pažnju na sve, a to je nemoguće, isto kao i u velikim muzejima. Koliko ima pojedinačno odličnih komada, kao zbirka ova postavka je izuzetna i jedinstvena, toliko različitih poetika, različitih vajarskih škola sa svih kontinenata - napominje Blat i dodaje da svako ima nekog favorita i neku skulpturu koja mu je posebno draga, ali zbirka ipak daje utisak celine koja “ostavlja bez daha”.

Maša Stakić

Projekat „Kikinda objektivno“ realizovala je „Panonija media“ uz podršku „Dnevnika“.