Kardiolog dr sc med Dragoslava Živkov Šaponja o meteoropatiji

Zbog učestalih naglih promena vremena stiče se utisak da smo masovno postali meteoropate. Svi se žale da ih bole zglobovi, „krckaju“ kolena, žigaju stare rane, varira pritisak. Još češće se žale na pospanost, nevoljnost, vrtoglavicu ili glavobolju. Da li su to stvarni ili umišljeni simptomi? Nauka kaže - stvarni - objašnjava kardiolog dr sc med Dragoslava Živkov Šaponja, načelnik odeljenja za srčane mane Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine.

- Najnovija istraživanja čak pokazuju da svaki treći čovek ima „senzor“ koji bez greške javlja promenu vremena. Samo od „finoće“ tog senzora zavisi da li čovek promene vremena oseća 12, 24 ili čak 48 časova, pre nego što se dogode. Meteoropate, zapravo, izraženo osećaju ciklonsku aktivnost, tačnije pad vazdušnog pritiska. Najveći uticaj ima jonizacija, „prevlast“ pozitivnih ili negativnih molekula jona u vazduhu. Pred svaku promenu vremena broj pozitivno naelektrisanih jona raste, a njihovim udisanjem u telu se povećava nivo hormona serotonina. To dovodi do sužavanja krvnih sudova, a samim tim i do „skakanja“ krvnog pritiska dan pre oluje. Povećani nivo serotonina sužava bronhije, zato su tada i češći astmatični napadi, pojačane alergijske reakcije, dolazi do kontrakcije glatkih mišića, pa je u ovakvim danima povećan broj spontanih pobačaja - objašnjava dr Dragoslava Živkov Šaponja dodajući da je serotonin i neurotransmiter koji utiče na promenu raspoloženja i ponašanja, pogoršava stanje psihijatrijskih bolesnika, naročito šizofreničara, koji već imaju poremećen nivo ovog hormona.

Dugo je smatrano da je meteropatija samo subjektivni osećaj, pa se čak prebacivalo pacijentima da su njihove smetnje u sferi umišljenog. Danas se procenjuje da čak polovina stanovništva u Evropi ima simptome meteoropatije. Manifestuju se bolovima u kostima i zglobovima, javljaju se obično umerene ili „tinjajuće“ glavobolje, malaksalost, sklonost depresiji, povišen pritisak i ubrzan srčani rad, pogoršanje astme i plućnih oboljenja.

- Krvni pritisak je promenljiva varijabla, i pod uticajem je kako makroklimatskih tako i mikroklimatskih promena, i pacijentu moraju zbog tih razloga češće da se kontrolišu da bi lekar mogao da koriguje terapijske doze, da blagovremeno da savet vezan za ponašanje u slučaju naglih povećanja vrednosti krvnog pritiska ili čak pada, gde pacijenti mogu sami sebi da pomognu bez paničnog zvanja službe hitne medicinske pomoći. Realno, pacijenti najteže podnose variranje pritiska. Ono nije uvek posledica promene atmosferskih prilika. Ponekad i sami pacijenti loše reaguju na smetnje, nekontrolisano uzimaju lekove, što dovodi do naglog obaranja do tada povišenog pritiska. Ipak, osobe koje inače imaju više faktora rizika, a posebno stariji ljudi, teže podnose veće promene pritiska, jer su takozvani regulatorni mehanizmi, koji bi trebalo da brzo dovedu do autoregulacije srčane frekvencije i krvnog pritiska, sporiji - objašnjava kardiolog Dragoslava Živkov Šaponja.

- Na promene atmosferskih prilika najburnije reaguju osobe koje već imaju neko hronično oboljenje. Ukoliko su smetnje jače izražene posebno ukoliko se javi stezanje u grudima kao simptom, naročito ako to stezanje izaziva nagli izlazak na hladno, treba potražiti savet lekara. Jer, ispod simptoma koji se pripisuju meteoropatiji, može da bude zamaskiran ozbiljan poremećaj - upozorava dr Šaponja, dodajući da su neka neurološka stanja i bolesti, kao što su glavobolje, vrtoglavice, prolazne slabosti jedne strane tela, nesigurnost i nestabilnost pri hodu, u direktnoj vezi s vremenom.

- Sa promenom barometarskog pritiska, pogotovo sa padom, dolazi do pada srednjeg arterijskog pritiska koji gura krv u najudaljenije i najdublje delove mozga. I zato su, kada padne barometarski pritisak, ljudi mamurni, mutno im je u glavi, nesigurni su, boli ih glava, pogotovo u potiljačnom delu, osećaju vrtoglavice naročito pri promeni položaja tela. Posebno je ugrožen deo koji se nalazi na prelazu između vratne i grudne kičme s obe strane jer degenerativne promene (spondiloza, diskopatija) koje su veoma česte, i koje su odraz godina, uslovljavaju da taj sistem ima niži prag osetljivosti. Usled toga on počinje da funkcioniše potpuno drugačije nego što je uobičajeno i reaguje i na malu promenu uslova sredine. Nagle promene temperature, recimo 20 stepeni manje ili više u roku od 24 do 48 časova, predstavljaju šok, pogotovo za vegetativni nervni sistem, jer čovek se preko tog sistema brani - objašnjava Šaponja.

Ukoliko oganizam nije u mogućnosti da se brzo prilagodi na naglu vremensku promenu reaguje tako što  hipofiza povećava lučenje ACTH ili hormona stresa. Kod meteoropata se javlja osećaj teskobe i razdražljivosti. Istovremeno se smanjuje lučenje endorfina, koji je inače prirodno sredstvo protiv bola pa se prag bola smanjuje, a subjektivni osećaj bola se pojačava.

- Da biste ublažili negativan uticaj vremenskih prilika na zdravlje može vam pomoći biometeorološka prognoza jer najavljuje dolazak onih vremenskih prilika koje mogu negativno da utiču na zdravlje ljudi i daje savete o ponašanju, recimo izbegavanje fizičke aktivnosti - savetuje dr sc med Dragoslava Živkov Šaponja i dodaje da su za „dobro raspoloženje” zaduženi negativni joni, kojih najviše ima pored vodopada, fontana, obala mora i u kupatilu posle energičnog tuširanja. To objašnjava zašto neki ljudi pevaju u kadi. Upravo zbog ovog fenomena mnogim ljudima se posle kiše naglo popravlja raspoloženje. Negativni joni razlažu serotonin, a postoje i lekovi antagonisti ovih hormona, koji su idealni za meteoropate jer neutrališu efekat vremena.

Snežana Milanović