Кардиолог др сц мед Драгослава Живков Шапоња о метеоропатији

Због учесталих наглих промена времена стиче се утисак да смо масовно постали метеоропате. Сви се жале да их боле зглобови, „крцкају“ колена, жигају старе ране, варира притисак. Још чешће се жале на поспаност, невољност, вртоглавицу или главобољу. Да ли су то стварни или умишљени симптоми? Наука каже - стварни - објашњава кардиолог др сц мед Драгослава Живков Шапоња, начелник одељења за срчане мане Института за кардиоваскуларне болести Војводине.

- Најновија истраживања чак показују да сваки трећи човек има „сензор“ који без грешке јавља промену времена. Само од „финоће“ тог сензора зависи да ли човек промене времена осећа 12, 24 или чак 48 часова, пре него што се догоде. Метеоропате, заправо, изражено осећају циклонску активност, тачније пад ваздушног притиска. Највећи утицај има јонизација, „превласт“ позитивних или негативних молекула јона у ваздуху. Пред сваку промену времена број позитивно наелектрисаних јона расте, а њиховим удисањем у телу се повећава ниво хормона серотонина. То доводи до сужавања крвних судова, а самим тим и до „скакања“ крвног притиска дан пре олује. Повећани ниво серотонина сужава бронхије, зато су тада и чешћи астматични напади, појачане алергијске реакције, долази до контракције глатких мишића, па је у оваквим данима повећан број спонтаних побачаја - објашњава др Драгослава Живков Шапоња додајући да је серотонин и неуротрансмитер који утиче на промену расположења и понашања, погоршава стање психијатријских болесника, нарочито шизофреничара, који већ имају поремећен ниво овог хормона.

Дуго је сматрано да је метеропатија само субјективни осећај, па се чак пребацивало пацијентима да су њихове сметње у сфери умишљеног. Данас се процењује да чак половина становништва у Европи има симптоме метеоропатије. Манифестују се боловима у костима и зглобовима, јављају се обично умерене или „тињајуће“ главобоље, малаксалост, склоност депресији, повишен притисак и убрзан срчани рад, погоршање астме и плућних обољења.

- Крвни притисак је променљива варијабла, и под утицајем је како макроклиматских тако и микроклиматских промена, и пацијенту морају због тих разлога чешће да се контролишу да би лекар могао да коригује терапијске дозе, да благовремено да савет везан за понашање у случају наглих повећања вредности крвног притиска или чак пада, где пацијенти могу сами себи да помогну без паничног звања службе хитне медицинске помоћи. Реално, пацијенти најтеже подносе варирање притиска. Оно није увек последица промене атмосферских прилика. Понекад и сами пацијенти лоше реагују на сметње, неконтролисано узимају лекове, што доводи до наглог обарања до тада повишеног притиска. Ипак, особе које иначе имају више фактора ризика, а посебно старији људи, теже подносе веће промене притиска, јер су такозвани регулаторни механизми, који би требало да брзо доведу до ауторегулације срчане фреквенције и крвног притиска, спорији - објашњава кардиолог Драгослава Живков Шапоња.

- На промене атмосферских прилика најбурније реагују особе које већ имају неко хронично обољење. Уколико су сметње јаче изражене посебно уколико се јави стезање у грудима као симптом, нарочито ако то стезање изазива нагли излазак на хладно, треба потражити савет лекара. Јер, испод симптома који се приписују метеоропатији, може да буде замаскиран озбиљан поремећај - упозорава др Шапоња, додајући да су нека неуролошка стања и болести, као што су главобоље, вртоглавице, пролазне слабости једне стране тела, несигурност и нестабилност при ходу, у директној вези с временом.

- Са променом барометарског притиска, поготово са падом, долази до пада средњег артеријског притиска који гура крв у најудаљеније и најдубље делове мозга. И зато су, када падне барометарски притисак, људи мамурни, мутно им је у глави, несигурни су, боли их глава, поготово у потиљачном делу, осећају вртоглавице нарочито при промени положаја тела. Посебно је угрожен део који се налази на прелазу између вратне и грудне кичме с обе стране јер дегенеративне промене (спондилоза, дископатија) које су веома честе, и које су одраз година, условљавају да тај систем има нижи праг осетљивости. Услед тога он почиње да функционише потпуно другачије него што је уобичајено и реагује и на малу промену услова средине. Нагле промене температуре, рецимо 20 степени мање или више у року од 24 до 48 часова, представљају шок, поготово за вегетативни нервни систем, јер човек се преко тог система брани - објашњава Шапоња.

Уколико оганизам није у могућности да се брзо прилагоди на наглу временску промену реагује тако што  хипофиза повећава лучење ACTH или хормона стреса. Код метеоропата се јавља осећај тескобе и раздражљивости. Истовремено се смањује лучење ендорфина, који је иначе природно средство против бола па се праг бола смањује, а субјективни осећај бола се појачава.

- Да бисте ублажили негативан утицај временских прилика на здравље може вам помоћи биометеоролошка прогноза јер најављује долазак оних временских прилика које могу негативно да утичу на здравље људи и даје савете о понашању, рецимо избегавање физичке активности - саветује др сц мед Драгослава Живков Шапоња и додаје да су за „добро расположење” задужени негативни јони, којих највише има поред водопада, фонтана, обала мора и у купатилу после енергичног туширања. То објашњава зашто неки људи певају у кади. Управо због овог феномена многим људима се после кише нагло поправља расположење. Негативни јони разлажу серотонин, а постоје и лекови антагонисти ових хормона, који су идеални за метеоропате јер неутралишу ефекат времена.

Снежана Милановић