Kakve su posledice klimatskih promena?
BEOGRAD: Klimatske promene negativno utiču na nacionalnu bezbednost zemalja širom sveta, na njihove ekonomije, ali i na zdravlje ljudi, saglasili su se danas učesnici panela o klimatskoj bezbednosti na devetom Beogradskom bezbednosnom forumu, dodajući da klimatske promene podstiču migracije.
"Ograničena dostupnost prirodnih resurasa, uključujući vodu, hranu, energiju i sirove materijale, kao i klimatske promene i degradacija prirodne sredine, prete stabilnosti pojedinih zemalja i čitavih regiona i direktno utiču na nacionalnu beznednost u tom pogledu. Srbija nije i ne može biti izuzeta od takvog uticaja", upozorio je ministar zaštite životne sredine Goran Trivan.
Trivan je podsetio je da je najnovija inicijativa UN u borbi protiv klimatskih promena počela pre pet godina usvajanjem Pariskog sporazuma.
"To je bio početak nove globalne ere i skoro je sigirno da će trajati u budućnosti. To je kao novi rat, ali rat koji nije počeo prelaženjem granice, ili ubistvom lidera ili kampanjom bombardovanja. To je nešto što se tiče celog čovečanstva i klimatskih promena širom sveta", istakao je on.
On je dodao da, koliko god se Pariski sporazum bavi strateškim pitanjima, komponenta ekološke bezbednosti je ključna za male zemlje poput Srbije u pogledu zdravlja stanovništva, održavanja biodiverziteta, zdravih izvoria hrane i čiste vode.
"Srbija, sa svojim aktivnostima, doprinosi veoma malo klimatskim promenama, ali se raduje globalnoj sinergiji za smanjenje rizika zaštite životne sredine usled zagađujućih gasova i njihovog uticaja na stanovništvo i teritoriju Srbije", rekao je Trivan.
On je podsetio da Srbija ima Strategiju nacionalne bezbednosti, čijom primenom se štite nacionalne vrednosti i interesi u borbi protiv bezbednosnih izazova, rizika i pretnji u svim oblastima društvenog života, uključujući bezbedost životne sredine, koja podrazumeva pretnje od klimatskih promena I globalnog zagrevanja.
"Uključujući ova pitanja u Strategiju nacionalne bezbednosti, Srbija je postala jedna od nekoliko naprednih zemalja, rame uz rame sa najrazvijenijim zemljama na svetu, koje sun a taj način rešile ovo pitanje", rekao je Trivan.
Profesor na Fizičkom fakultetu u Beogradu Vladimir Đorđević rekao je da je neophodno zaustaviti rast globalne temperature na ispod dva stepena Celzijusa, kao što je predviđena Pariskim sporazumom.
On je dodao da naša infrastruktura društva i funkcionisanje ljudi na planeti zavisi od stabilnosti klime.
Đorđević je upozorio da ako se to ograničenje od dva stepena Celzijusa pređe "naše funkcionisanje kao društva može da bude dovedeno u pitanje".
Direktorka za hitne slučajeve u zdravlju i zarazne bolesti u Regionalnoj kancelariji za Evropu Svetske zdravstvene organizacije Nedret Emiroglu govorila je o posledicama klimatskih promena po zdravlje ljude.
Kao primer, ona je navela da zagađenje vode prouzrokuje bolesti poput dijareje, kolere i salmonele.
Emiroglu je naglasila da klimatske promene prvenstveno utiču na ranjive grupe, kao što su siromašni, stariji ljudi, deca i žene, naročito trudnice i upozorila da će se usled klimatskih promena i zagađenja vazduha povećati broj obolelih od hroničnih bolesti, kao što je dijabetes ili kardiovaskularne i respiratorne bolesti.
"Jedno od očekivanja je da će to uticati na kretanje ljude“, rekla je ona dodajući da zagađenje vazduha u velikoj meri utiče na porast prerane smrtnosti", rekao je Emiroglu.
Direktor Sekretarijata energetske zajednice Janez Kopač rekao je da je energetska politika najviše pogođena klimatskim promenama jer energija proizvodi 80 odsto emisije svih gasova staklne bašte.
On je naglasio da je ranije bilo blago imati ugalj, a sada je to prokletsvo i istakao da se na teritoriji KiM 97 odsto struje proizvodi preko uglja, a u ostatku Srbije 70 odsto, dok u BiH taj broj iznosi 72 odsto, a u Severnoj Makedoniji 60 odsto, dok Albanija nema ugalj.
Dodao da su fabrike za ugalj, opasne po okruženje, ali i klimu i istakao da 16 fabrika za proizvodnju ugla, od kojih je većina u Srbiji i BiH, proizvodi više štetnih čestica nego 200 fabrika u celoj Evropi.
On je naveo i da je problem što zemlje na Balkanu nisu instalirale potrebne filtere, koje ima EU, kao i da u EU postoje takse na emisiju ugljen dioksida, za razliku od zemalja na Balkanu.
Kopač je upozorio da to što zemlje Zapadnog Balkana ne menjaju svoju energetsku politiku dovodi do toga da se širi jaz između regina i EU.