Какве су последице климатских промена?

"Ограничена доступност природних ресураса, укључујући воду, храну, енергију и сирове материјале, као и климатске промене и деградација природне средине, прете стабилности појединих земаља и читавих региона и директно утичу на националну безнедност у том погледу. Србија није и не може бити изузета од таквог утицаја", упозорио је министар заштите животне средине Горан Триван.



Триван је подсетио је да је најновија иницијатива УН у борби против климатских промена почела пре пет година усвајањем Париског споразума.



"То је био почетак нове глобалне ере и скоро је сигирно да ће трајати у будућности. То је као нови рат, али рат који није почео прелажењем границе, или убиством лидера или кампањом бомбардовања. То је нешто што се тиче целог човечанства и климатских промена широм света", истакао је он.



Он је додао да, колико год се Париски споразум бави стратешким питањима, компонента еколошке безбедности је кључна за мале земље попут Србије у погледу здравља становништва, одржавања биодиверзитета, здравих извориа хране и чисте воде.



"Србија, са својим активностима, доприноси веома мало климатским променама, али се радује глобалној синергији за смањење ризика заштите животне средине услед загађујућих гасова и њиховог утицаја на становништво и територију Србије", рекао је Триван.



Он је подсетио да Србија има Стратегију националне безбедности, чијом применом се штите националне вредности и интереси у борби против безбедносних изазова, ризика и претњи у свим областима друштвеног живота, укључујући безбедост животне средине, која подразумева претње од климатских промена И глобалног загревања.



"Укључујући ова питања у Стратегију националне безбедности, Србија је постала једна од неколико напредних земаља, раме уз раме са најразвијенијим земљама на свету, које сун а тај начин решиле ово питање", рекао је Триван.



Професор на Физичком факултету у Београду Владимир Ђорђевић рекао је да је неопходно зауставити раст глобалне температуре на испод два степена Целзијуса, као што је предвиђена Париским споразумом.



Он је додао да наша инфраструктура друштва и функционисање људи на планети зависи од стабилности климе.



Ђорђевић је упозорио да ако се то ограничење од два степена Целзијуса пређе "наше функционисање као друштва може да буде доведено у питање".



Директорка за хитне случајеве у здрављу и заразне болести у Регионалној канцеларији за Европу Светске здравствене организације Недрет Емироглу говорила је о последицама климатских промена по здравље људе.



Као пример, она је навела да загађење воде проузрокује болести попут дијареје, колере и салмонеле.



Емироглу је нагласила да климатске промене првенствено утичу на рањиве групе, као што су сиромашни, старији људи, деца и жене, нарочито труднице и упозорила да ће се услед климатских промена и загађења ваздуха повећати број оболелих од хроничних болести, као што је дијабетес или кардиоваскуларне и респираторне болести.



"Једно од очекивања је да ће то утицати на кретање људе“, рекла је она додајући да загађење ваздуха у великој мери утиче на пораст преране смртности", рекао је Емироглу.



Директор Секретаријата енергетске заједнице Јанез Копач рекао је да је енергетска политика највише погођена климатским променама јер енергија производи 80 одсто емисије свих гасова стаклне баште.



Он је нагласио да је раније било благо имати угаљ, а сада је то проклетсво и истакао да се на територији КиМ 97 одсто струје производи преко угља, а у остатку Србије 70 одсто, док у БиХ тај број износи 72 одсто, а у Северној Македонији 60 одсто, док Албанија нема угаљ.



Додао да су фабрике за угаљ, опасне по окружење, али и климу и истакао да 16 фабрика за производњу угла, од којих је већина у Србији и БиХ, производи више штетних честица него 200 фабрика у целој Европи.



Он је навео и да је проблем што земље на Балкану нису инсталирале потребне филтере, које има ЕУ, као и да у ЕУ постоје таксе на емисију угљен диоксида, за разлику од земаља на Балкану.



Копач је упозорио да то што земље Западног Балкана не мењају своју енергетску политику доводи до тога да се шири јаз између регина и ЕУ.