Kako otkriti darovito dete i pomoći mu da procveta

Na toj besplatnoj obuci neće se govoriti o individualnom obrazovnom planu, tzv. IOP-u 3, već će se ukazati na karakteristike darovitih učenika i njihove potrebe, ali i na to šta se dešava kada one nisu zadovoljene.

– Sredstva da realizujemo jednogodišnji projekat u okviru programa Erazmus fondacije „Tempus” dobili smo 2019, ali je putovanje u Švedsku, planirano za maj 2020, otkazano zbog korone – kaže predsednica Mense Srbije Aleksandra Borović, dodajući kako je, srećom, Evropska komisija bila spremna da odloži početak projekta zbog vanrednih okolnosti, te su se oni ipak zaputili u Stokholm. – U našem timu je 15 članova Mense Srbije. U najvećem broju su to nastavnici i učitelji odnosno vaspitači, a neki se bave obukama van škola. U okviru grupe išlo je i nas dvoje iz predsedništva, čiji je zadatak bio da vidimo kako se program za darovitu decu organizuje, promoviše, kako se prave kontakti sa školama, kako se obučavaju volonteri za te zadatke, a svi zajedno imali smo cilj da upoznamo švedski način života, obrazovanje i kulturno-istorijsko nasleđe, što i jeste suština Erazmusa.

Da postoji želja prosvetnih radnika za takvom vrstom edukacije, budući da je nema u domaćem formalnom obrazovanju, potvrđuje velik broj zainteresovanih, kaže Aleksandra Borović, Primer je onlajn seminar nakon kog su izdali sertifikate za čak 900 polaznika.

– Moramo znati da se daroviti suočavaju s problemima jednako kao ispodprosečni. Kako je takvoj deci dosadno na časovima, te postavljaju pitanja i insistiraju samo na onome što ih zanima, često se dešava da nastavnicima budu opterećenje. U stalnom preispitivanju da li je ovo istina, šta će mi škola, oni izgube interesovanje za obrazovanje, a zbog toga što u nižim razredima sve gradivo usvajaju s lakoćom, ne razviju radne navike.

Već sama činjenica da učenik nosi etiketu nemirnog, neposlušnog, svojeglavog, nevaspitanog, prosvetnom radniku može biti važna naznaka, kaže članica tima i koordinatorka ogranka Mense u Novom Sadu Dunja Šašić.

– To što vide da su drugačiji, iz čega zaključuju da su „loši”, stvara im veliku frustraciju, a samim tim odbojnost prema školi i školovanju – dodaje ona. – Emotivna podrška je veoma važna, ali je nekad dovoljno dati im do znanja da smo ih primetili. Da ne pričamo o brojnim dobrobitima kada im se omogući da procvetaju, od toga da je nastavniku lakše da održi čas, do pomisli da pomaže lični razvitak nekoga ko, u budućnosti, može doneti važne inovacije ovom čovečanstvu.

Nameću se pitanja mora li i sam nastavnik biti darovit i ima li straha od nekompetentnosti pri pomisli na rad sa takvom decom.

– Nije suština u tome da zna svaki odgovor na učenikovo pitanje. Potpuno je legitimno da mu kaže: ne mogu sada da ti odgovorim, ali istražiću za tebe. Ili: da li bi ti voleo da se baviš tom temom, napraviš prezentaciju i svima u razredu daš odgovor na to pitanje? Kao što su nas uputili u Švedskoj: kada ne znate šta činiti, pitajte dete. Ono je prava adresa i najbolje zna u kojoj oblasti bi htelo da ide u dubinu – otkriva Dunja Šašić.

Bilo čiju dobru praksu nije lako preslikati, te će i nordijski model morati da se prilagodi našim okolnostima, nesrećnoj ekonomiji i pravilima po kojima domaće školstvo funkcioniše, kaže Borovićeva.

– Evo slikovitog primera: nastavnici u Švedskoj dobiju sredstva da kupe potrepštine za celu školu, od svezaka, uybenika, do plastelina, olovaka, a deca dobiju kompjutere. Mi to ovde ne možemo da sprovedemo. Kod njih, recimo, časovi ne traju 45 minuta i nema zvona, nego se pravi neka vrsta blok nastave, pri čemu predmeti ne traju svakog dana isto, a nastavnik ima slobodu kad će šta od gradiva da predaje u okviru trogodišnjih ciklusa. Šveđani daju mogućnost darovitom detetu da sa starijim razredima sluša predmet koji ga posebno zanima – dodaje.

„Na darovitima svet ostaje: Mensa Srbije o prepoznavanju i radu sa darovitima” novoakreditovani je seminar za prosvetne radnike koji žele da usavrše svoje sposobnosti u ovoj oblasti, a nalazi se na listi za naredne tri školske godine koju je objavio Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja. Autorski tim čini 15 „mensaša”, a organizator programa je Udruženje „Kreativni učitelji”, iza kog stoji njihov kolega Momčilo Stepanović.

Kako je njihovo školstvo usmereno na praktična znanja, podstiču učenike da, kad god je to moguće, eksperimentalno i manuelno dođu do rezultata odnosno zaključaka, o čemu se potom diskutuje na času, što je odličan način da se nešto zauvek zapamti, objašnjava Šašićeva.

– Nema bubanja i reprodukovanja činjenica za neku peticu, nego se sama ocena sastoji od različitih uglova posmatranja određene oblasti – dodaje.

Kad dete izađe iz takve osnovne škole, ono je zaista spremno za život, utisak je Aleksandre Borović.

– Možda nema teoretskog znanja, možda ne ume da izdeklamuje neki zakon fizike, ali je samostalan. Mene je impresioniralo kad su rekli da gradivo iz matematike rade krečeći stan: računaju kolika je površina zidova, koliko im treba farbe, koliko će to koštati, trajati, te na taj način prođu proporcije, merne jedinice i još štošta, dok iz domaćinstva uče kako da podignu kredit, šta znači kamata, koliko će na kraju morati da plate banci...

S. Milačić