Како открити даровито дете и помоћи му да процвета

На тој бесплатној обуци неће се говорити о индивидуалном образовном плану, тзв. ИОП-у 3, већ ће се указати на карактеристике даровитих ученика и њихове потребе, али и на то шта се дешава када оне нису задовољене.

– Средства да реализујемо једногодишњи пројекат у оквиру програма Еразмус+ фондације „Темпус” добили смо 2019, али је путовање у Шведску, планирано за мај 2020, отказано због короне – каже председница Менсе Србије Александра Боровић, додајући како је, срећом, Европска комисија била спремна да одложи почетак пројекта због ванредних околности, те су се они ипак запутили у Стокхолм. – У нашем тиму је 15 чланова Менсе Србије. У највећем броју су то наставници и учитељи односно васпитачи, а неки се баве обукама ван школа. У оквиру групе ишло је и нас двоје из председништва, чији је задатак био да видимо како се програм за даровиту децу организује, промовише, како се праве контакти са школама, како се обучавају волонтери за те задатке, а сви заједно имали смо циљ да упознамо шведски начин живота, образовање и културно-историјско наслеђе, што и јесте суштина Еразмуса.

Да постоји жеља просветних радника за таквом врстом едукације, будући да је нема у домаћем формалном образовању, потврђује велик број заинтересованих, каже Александра Боровић, Пример је онлајн семинар након ког су издали сертификате за чак 900 полазника.

– Морамо знати да се даровити суочавају с проблемима једнако као исподпросечни. Како је таквој деци досадно на часовима, те постављају питања и инсистирају само на ономе што их занима, често се дешава да наставницима буду оптерећење. У сталном преиспитивању да ли је ово истина, шта ће ми школа, они изгубе интересовање за образовање, а због тога што у нижим разредима све градиво усвајају с лакоћом, не развију радне навике.

Већ сама чињеница да ученик носи етикету немирног, непослушног, својеглавог, неваспитаног, просветном раднику може бити важна назнака, каже чланица тима и координаторка огранка Менсе у Новом Саду Дуња Шашић.

– То што виде да су другачији, из чега закључују да су „лоши”, ствара им велику фрустрацију, а самим тим одбојност према школи и школовању – додаје она. – Емотивна подршка је веома важна, али је некад довољно дати им до знања да смо их приметили. Да не причамо о бројним добробитима када им се омогући да процветају, од тога да је наставнику лакше да одржи час, до помисли да помаже лични развитак некога ко, у будућности, може донети важне иновације овом човечанству.

Намећу се питања мора ли и сам наставник бити даровит и има ли страха од некомпетентности при помисли на рад са таквом децом.

– Није суштина у томе да зна сваки одговор на учениково питање. Потпуно је легитимно да му каже: не могу сада да ти одговорим, али истражићу за тебе. Или: да ли би ти волео да се бавиш том темом, направиш презентацију и свима у разреду даш одговор на то питање? Као што су нас упутили у Шведској: када не знате шта чинити, питајте дете. Оно је права адреса и најбоље зна у којој области би хтело да иде у дубину – открива Дуња Шашић.

Било чију добру праксу није лако пресликати, те ће и нордијски модел морати да се прилагоди нашим околностима, несрећној економији и правилима по којима домаће школство функционише, каже Боровићева.

– Ево сликовитог примера: наставници у Шведској добију средства да купе потрепштине за целу школу, од свезака, uybеnika, до пластелина, оловака, а деца добију компјутере. Ми то овде не можемо да спроведемо. Код њих, рецимо, часови не трају 45 минута и нема звона, него се прави нека врста блок наставе, при чему предмети не трају сваког дана исто, а наставник има слободу кад ће шта од градива да предаје у оквиру трогодишњих циклуса. Швеђани дају могућност даровитом детету да са старијим разредима слуша предмет који га посебно занима – додаје.

„На даровитима свет остаје: Менса Србије о препознавању и раду са даровитима” новоакредитовани је семинар за просветне раднике који желе да усаврше своје способности у овој области, а налази се на листи за наредне три школске године коју је објавио Завод за унапређивање образовања и васпитања. Ауторски тим чини 15 „менсаша”, а организатор програма је Удружење „Креативни учитељи”, иза ког стоји њихов колега Момчило Степановић.

Како је њихово школство усмерено на практична знања, подстичу ученике да, кад год је то могуће, експериментално и мануелно дођу до резултата односно закључака, о чему се потом дискутује на часу, што је одличан начин да се нешто заувек запамти, објашњава Шашићева.

– Нема бубања и репродуковања чињеница за неку петицу, него се сама оцена састоји од различитих углова посматрања одређене области – додаје.

Кад дете изађе из такве основне школе, оно је заиста спремно за живот, утисак је Александре Боровић.

– Можда нема теоретског знања, можда не уме да издекламује неки закон физике, али је самосталан. Мене је импресионирало кад су рекли да градиво из математике раде кречећи стан: рачунају колика је површина зидова, колико им треба фарбе, колико ће то коштати, трајати, те на тај начин прођу пропорције, мерне јединице и још штошта, док из домаћинства уче како да подигну кредит, шта значи камата, колико ће на крају морати да плате банци...

С. Милачић