Kako je prošla pilot državna matura
Predstavnici tima iz Ministarstva prosvete i oba zavoda (ZVKOV i ZUOV) u Projektu državne mature već su interno razmatrali preliminarne rezultate probnog testiranja realizovanog u poslednjoj nedelji oktobra 2020, te su zakazali prve sastanke sa obrazovnim savetima i drugim nadležnim organizacijama.
Sredinom januara, informacije treba da dobiju i radne grupe za izradu ispitnih materijala, kako bi mogle da unaprede svoj proces i poboljšaju neiskorišćene zadatke. Ovog meseca sledi i obaveštavanje učenika o ishodu testiranja, za šta treba pripremiti 101 izveštaj za pilot-škole, koje će potom svakom svom đaku ponaosob dostaviti njegova postignuća.
Kako podsećaju, svrha prvog pilotiranja nije bila samo provera uspeha koji su učenici ostvarili. Stoga rezultati obuhvataju mnogo više pokazatelja, a najvažniji među njima su realizacija svih aktivnosti oko ispita, jasnoća uputstava, kvalitet same procedure testiranja, komunikacije i zadataka, te vreme za rešavanje i motivacija đaka.
Postignuća učenika su samo mali deo mozaika koji pažljivo sklapamo. Sve ono što su gorepomenute analize pokazale primenićemo na konkretne testove i pojedinačne zadatke koje smo koristili. Kada eliminišemo pitanja koja ne prođu ove filtere, za sve predmete i obrazovne profile koji su bili obuhvaćeni prvim pilotiranjem, imaćemo jasniju sliku o kvalitetu zadataka i testova. Na temu ovih analiza već pripremamo obuke, zakazane za sredinu januara, a namenjene radnim grupama koje izrađuju ispitne materijale – kažu iz tima okupljenog oko Projekta državne mature, dodajući kako će do kraja prvog kvartala 2021. godine testovi za vežbanje biti prevedeni na jezike nacionalnih manjina i objavljeni na sajtovima resornog ministarstva i pomenutih zavoda.
U svoje baze podataka, ističu, ručno su uneli odgovore iz preko 12.000 štampanih testova i preko 12.000 upitnika učenika.
Osim toga, u prvih deset dana novembra, raznovrsne elektronske upitnike popunili su skoro svi učesnici prvog pilotiranja: od dežurnih nastavnika i članova školskih maturskih komisija svih pilot-škola, do predstavnika ustanova koji su na terenu pratili sprovođenje testiranja. Reč je o preko hiljadu upitnika u pet kategorija – napominju. – Posle toga, usledila je obrada svih tih baza podataka, a potom i njihovo međusobno ukrštanje radi poređenja: koliko učenika je rešavalo koji zadatak, koliko ih je odgovorilo tačno, koji komentari su o kom zadatku eventualno prikupljeni putem upitnika i slično. Sve to nam je neophodno radi poboljšanja daljeg rada, ali i da bismo mogli objaviti zadatke odnosno testove koji su se pokazali adekvatnim, kako bi svi učenici, a ne samo oni obuhvaćeni pilotiranjem, bili u prilici da vežbaju za maturu.
Pokazalo se da skoro dva meseca obrađujemo prikupljene informacije o polaganju, iako je prvo pilotiranje obuhvatilo samo jednu petinu škola, deo gradiva (samo za prvi i drugi razred, koje su učenici obuhvaćeni pilotiranjem do sada završili), deo opšteobrazovnih predmeta i mali uzorak obrazovnih profila, i tek 7,5 odsto budućih maturanata. Ta činjenica pomaže da se zamisli obim budućeg posla obrade podataka posle svakog godišnjeg ciklusa testiranja. Istovremeno, ona je još jedan uverljiv argument da je za državnu maturu IT sistem neophodan – priznaju, dodajući da dokumentovanjem procesa obrade daju dragocene preporuke za njegovu optimizaciju.
S. M-ć