Jovanović: Let za Šangaj, nebo bez putničkih aviona

"Desi se u životu neki trenutak kada možete da doprinesete celoj zajednici", kaže Jovanović za Tanjug i dodaje, a to je ovaj.

Jovanović je leteo pre nekoliko dana na trećem specijalnom letu za Kinu i napominje da je bio kapetan na poslednjem redovnom putničkom letu iz Njujorka za Beograd, a da je nakon obustave saobraćaja za komercijalne letove isključivo bio na specijlanim humanitarnim letovima, kojima je dopremana medicinska pomoć i spasavani naši ljudi koji su se zatekli u inostranstvu.

"Leteo sam za Šangaj, išli smo da dopremimo humanitarnu pomoć iz Kine, to je bio naš treći let za Kinu, avionom A330. Dovezli smo zaštitnu opremu za medicinske radnike. To meni kao građaninu puno znači, da se uključim u ovom teškim trenucima u pomoć ljudima koji su na prvoj liniji, našim lekarima, koji su stvarni heroji ove situacije. Mi smo tu samo da im ponudimo logistiku i da im pomognemo što više možmeo i na to sam veoma ponosan", kaže.

Objašnjava da su ovo po mnogo čemu posebne okolnosti, s obzirom da je aerodrom pust i nema uobičajene vreve na koju su piloti navikli, ali i situacija ne nebu je drugačija.

Leteo je za Šangaj tzv. transibirskom rutom koja je, inače, jedna od najopterećenijih ruta na svetu, jer kompletan saobraćaj iz Evrope prema Dalekom istoku prolazi tom rutom i kaže da je zapazio da nema putničkih letova.

"Uglavnom su to bile kargo kompanije, koje transportuju zalihe medicinske opreme iz Kine, koja je trenutno najveći proizvođač i jedina zemalja koja ima zalihe te opreme. Vrlo često smo susretali kargo avione raznih kompanija".

Dodaje da je prvi put, tom prilikom, bio u Šangaju i da je to ogroman grad, kao i da je njegov prvi utisak bio da je Kina veoma organizovana zemlja od koje možemo ne samo mi, već i cela zapadna civilizacija, dosta da naučimo.

Let do Šangaja preko Slovačke, Belorusije, Rusije i Mongolije, kako kaže, trajao 10,5 sati, a povratak nešto duže, oko 11,5 sati zbog čeonih vetrova.

Posada je po sletanju ostala u avionu, a utovar je trajao oko dva i po sata.

"Nalazili smo se u avionu, nismo imali previše kontakata sa zemaljskim osobljem, to je bila i preporuka", rekao je Jovanović uz objašnjenje da je jedini kontakt bio onaj kada su članovima posade po sletanju ušlo osoblje sa aerodroma u avion da im izmerili temperaturu.

Članovi posade su morali da popune i formular, pošto Kinezi vode evidenciju ko im je sve bio na aerodromu, iako nisu ni izlazili iz aviona.

To je prlično kruta procedura koja je opravdana u ovoj sitauciji, dodaje Jovanović.

Kaže da su za njega svi specijalni letovi koje je imao tokom vanrednog stanja bili na neki način posebni, kako zbog novih destinacija, tako i zbog specijalnih procedura i uslova letenja, što podrazumeva velike mere bezbednosti i zaštite ljudstva, dezinfekciju aviona i drugo, sa čim su se piloti prvi put susreli u ovoj krizi.

Napominje da se avion priprema pre dolaska posade tako što se kompletno dezinfikuje, menjaju se filteri za vazduh i drugo.

"Ovo su posebni letovi, posebne okolnosti, što sve traži i posebnu pripremu. Mi piloti smo samo vrh ledenog brega u tome, mi smo vidljivi, a zapravo mi smo samo deo jednog velikog tima koji učestvuje u tome. Tu su i stujardese i stujardi koji nam pružaju podršku u avionu, zatim kolege mehaničari bez kojiih avioni ne bi mogli da lete, zatim ogroman tim ljudi koji prati planove i dozvole za prelete, plaćenje goriva i slično. To je jedan veliki timski poduhvat cele Er Srbije".

Na pitanje da li se plaši eventualnog kontakta sa korona virusom i da li se plaši njegova porodica, kaže da je prirodno da se ljudi plaše od svega nepoznatog, ali da su piloti obučeni da diciplinovano prate sve propisane procedure, a isto tako i kada je reč o svim merama zašite od korona virusa.

"Do detalja se držimo propisanih mera i nemamo vremena za strah", kaže i dodaje da posada tokom leta sali i doskočice, kako bi se duhovitošću prekratilo vreme u avionu i smekšala ozbiljna situacija.

"Sada smo svi smo na stend baju i očekujemo poziv da krenemo", dodao je Jovanović.

Upitan da li misli da je to što leti za državu Srbiju u ovoj delikatnoj sitauciji kako bi dopremao pomoć zemlji vrhunac njegove karijere, on je istakao da to lično doživljava kao privilegiju da nešto učini za opšte dobro i oduži se celom društvu.

Napominje, takođe, da se sada jasno vidi i koliko je dobro imati nacionalnu aviokompaniju, s obzirom na razne debate u prošlosti po tom pitanju.

"U ovakvim situacijama nacionalna kompanija pokazuje svoju punu vrednost, jer komerncijalne kompanije to jednostavne ne bi radile".

Jovanović, 53-godišnji pilot iz Beograda sa više od 30 godina iskustva, pozdravio je sve članove tima Er Srbije koji su mu omogućili da izađe na ovaj način pomogne državi.