Јовановић: Лет за Шангај, небо без путничких авиона

"Деси се у животу неки тренутак када можете да допринесете целој заједници", каже Јовановић за Танјуг и додаје, а то је овај.

Јовановић је летео пре неколико дана на трећем специјалном лету за Кину и напомиње да је био капетан на последњем редовном путничком лету из Њујорка за Београд, а да је након обуставе саобраћаја за комерцијалне летове искључиво био на специјланим хуманитарним летовима, којима је допремана медицинска помоћ и спасавани наши људи који су се затекли у иностранству.

"Летео сам за Шангај, ишли смо да допремимо хуманитарну помоћ из Кине, то је био наш трећи лет за Кину, авионом А330. Довезли смо заштитну опрему за медицинске раднике. То мени као грађанину пуно значи, да се укључим у овом тешким тренуцима у помоћ људима који су на првој линији, нашим лекарима, који су стварни хероји ове ситуације. Ми смо ту само да им понудимо логистику и да им помогнемо што више можмео и на то сам веома поносан", каже.

Објашњава да су ово по много чему посебне околности, с обзиром да је аеродром пуст и нема уобичајене вреве на коју су пилоти навикли, али и ситуација не небу је другачија.

Летео је за Шангај тзв. трансибирском рутом која је, иначе, једна од најоптерећенијих рута на свету, јер комплетан саобраћај из Европе према Далеком истоку пролази том рутом и каже да је запазио да нема путничких летова.

"Углавном су то биле карго компаније, које транспортују залихе медицинске опреме из Кине, која је тренутно највећи произвођач и једина земаља која има залихе те опреме. Врло често смо сусретали карго авионе разних компанија".

Додаје да је први пут, том приликом, био у Шангају и да је то огроман град, као и да је његов први утисак био да је Кина веома организована земља од које можемо не само ми, већ и цела западна цивилизација, доста да научимо.

Лет до Шангаја преко Словачке, Белорусије, Русије и Монголије, како каже, трајао 10,5 сати, а повратак нешто дуже, око 11,5 сати због чеоних ветрова.

Посада је по слетању остала у авиону, а утовар је трајао око два и по сата.

"Налазили смо се у авиону, нисмо имали превише контаката са земаљским особљем, то је била и препорука", рекао је Јовановић уз објашњење да је једини контакт био онај када су члановима посаде по слетању ушло особље са аеродрома у авион да им измерили температуру.

Чланови посаде су морали да попуне и формулар, пошто Кинези воде евиденцију ко им је све био на аеродрому, иако нису ни излазили из авиона.

То је прлично крута процедура која је оправдана у овој ситауцији, додаје Јовановић.

Каже да су за њега сви специјални летови које је имао током ванредног стања били на неки начин посебни, како због нових дестинација, тако и због специјалних процедура и услова летења, што подразумева велике мере безбедности и заштите људства, дезинфекцију авиона и друго, са чим су се пилоти први пут сусрели у овој кризи.

Напомиње да се авион припрема пре доласка посаде тако што се комплетно дезинфикује, мењају се филтери за ваздух и друго.

"Ово су посебни летови, посебне околности, што све тражи и посебну припрему. Ми пилоти смо само врх леденог брега у томе, ми смо видљиви, а заправо ми смо само део једног великог тима који учествује у томе. Ту су и стујардесе и стујарди који нам пружају подршку у авиону, затим колеге механичари без којиих авиони не би могли да лете, затим огроман тим људи који прати планове и дозволе за прелете, плаћење горива и слично. То је један велики тимски подухват целе Ер Србије".

На питање да ли се плаши евентуалног контакта са корона вирусом и да ли се плаши његова породица, каже да је природно да се људи плаше од свега непознатог, али да су пилоти обучени да дициплиновано прате све прописане процедуре, а исто тако и када је реч о свим мерама зашите од корона вируса.

"До детаља се држимо прописаних мера и немамо времена за страх", каже и додаје да посада током лета сали и доскочице, како би се духовитошћу прекратило време у авиону и смекшала озбиљна ситуација.

"Сада смо сви смо на стенд бају и очекујемо позив да кренемо", додао је Јовановић.

Упитан да ли мисли да је то што лети за државу Србију у овој деликатној ситауцији како би допремао помоћ земљи врхунац његове каријере, он је истакао да то лично доживљава као привилегију да нешто учини за опште добро и одужи се целом друштву.

Напомиње, такође, да се сада јасно види и колико је добро имати националну авиокомпанију, с обзиром на разне дебате у прошлости по том питању.

"У оваквим ситуацијама национална компанија показује своју пуну вредност, јер комернцијалне компаније то једноставне не би радиле".

Јовановић, 53-годишњи пилот из Београда са више од 30 година искуства, поздравио је све чланове тима Ер Србије који су му омогућили да изађе на овај начин помогне држави.