Jedemo li previše slanu hranu: Parče hleba kao kesice čipsa
NOVI SAD: Institut za javno zdravlje Vojvodine kontrolisao je sadržaj soli u uzorcima hleba, uzetim iz pekara i prodavnica u Novom Sadu. Rezultati su pokazali da su svi uzorci hleba u grupi onih sa srednjim i visokim sadržajem natrijum-hlorida.
Od 69 uzetih uzoraka, jedna četvrtina ima više od 1,5 grama soli na sto grama uzorka, što je svrstava u grupu s visokim sadržajem soli. a 75 posto uzoraka sadrže srednju količinu soli, od 0,3 do 1,5 grama natrijum hlorida u 100 grama uzorka.
Kuhinjska so je neophodna za odvijanje normalnih procesa u našem telu, ali organizmu je potrebno do pet grama dnevno, što je znatno manje od 15 – 20 grama na dan koliko otprilike unosi prosečan građanin sa ovih prostora.
Ono što je posebno opasno jesu takozvane “skrivene soli”, odnosno uzimanje soli kroz hranu za koju pretpostavljamo da je nema.
Naresci i prerađeno meso sadrže velike količine natrijuma. Kriška mortadele ili pet kriški salame sadrže od 310 do 480 miligrama natrijuma. Viršle i kobasice, i to pod uslovom da su kvalitetnije, sadrže 520-680 miligrama natrijuma u 50 grama.
Kremasti prelivi za salatu puni su soli: dve kašike ovog preliva dodaće vam 380 miligrama natrijumove soli.
Povećani unos natrijuma dovodi do povećanja krvnog pritiska, povećane šanse za srčani i moždani udar, povećava rizik za stvaranje kamena u bubregu, pojavu osteoporoze, izaziva naticanje nogu i stomaku, što dodatno opterećuje srce, a stvara se i celulit.
Jasno je da slani hleb, koji je kod nas osnovna namirnica i odgovoran je za petinu ukupnog unosa soli u organizam, u mnogome doprinosi trendu ishrane bogate soli, koja je iz zdravstvenog ugla opasna.
Ranije istraživanje lekara Instituta za javno zdravlje Vojvodine pokazalo je da je glavni izvor soli u našoj ishrani kuvana ili pečena hrana s kioska.
Dr Ljiljana Trajković Pavlović, Milka Popović, Sanja. Bijelović, Radmila Velicki i Ljilja Torović analizirale su uzorke hrane s kioska i gotove hrane, među kojima je meso s roštilja hrane, cerealije, sendviči, pice, salame, kobasice i tvrdi sir, ukupno 1.069 uzoraka. Takođe, analizirane su i 54 vrste flaširane vode.
Ako ste mislili da su integralni ili specijalni hlebovi zdraviji za organizam, varate se, bar kad je so u pitanju.
Istraživanje Australijskog instituta za hranu i zdravlje pokazalo je da ražani hlebovi sadrže za 20 posto više soli od običnog belog hleba.
Ovaj institut preporučuje da se sadržaj soli kod kupovnih hlebova smanji na 400 miligrama na sto grama hleba.
Više soli takođe sadrže i tortilje i kukuruzni hlebovi, pokazalo je australijsko istraživanje.
Kako je utvrđeno, najmanje soli ima u cerealijama koje se jedu za doručak (0,36 do 0,48 grama soli na sto grama uzorka).
Najviše soli kod nas ima roštiljsko meso (2,32 do 1,02 grama na sto grama uzorka).
Što se tiče flaširane vode, 1 dcl prosečne flašice vode sadrži između 0,33 do čak 44 miligrama soli.
Prema istraživanjima britanskih nutricionista, kriška jedne od četiri vekne kupovnog hleba sadrži soli koliko i kesica čipsa. Samo četiri kriške ovog hleba dovoljne su za zadovoljavanje potrebnog dnevnog unosa soli.
I. Vujanov
