JASNE PREPORUKE MEDICINARA PO OVAKVIM TEMPERATURAMA Ne ostavljajte decu u kolima NEMA "SAMO ĆU NA MINUT", NEMA "SAMO ĆU ČASKOM DA SKOČIM"

Među onim najalarmantnijim je svakako upozorenje da visoke temperature najnegativnije deluju na disajne puteve hroničnih bolesnika (pogotovo onih koji boluju od hronične opstruktivne bolesti pluća i astme), kao i na decu. U tim situacijama je otežano disanje i dolazi do bronhospazama i nadražujućeg kašlja. Stoga lekari ističu da je potrebno rashladiti telo i piti dovoljno tečnosti, a pre svega negaziranu vodu i niskokalorične napitke bez kofeina, alkohola i šećera.

Dehidracija od vrućina može se izbeći i uzimanjem razređenog soka kao što je limunada (opet bez šećera), i to odrasli svakih 1-2 sata, a deca svakih 15-20 minuta po 1 do 2 kašike ili gutljaj. „Nemojte čekati osećaj žeđi da biste povećali unos tečnosti, pogotovo kod starijih osoba koje imaju slabiji osećaj žeđi. Takođe, izbegavajte boravak na direktnom suncu u periodu od 10-17 sati, a to se posebno odnosi na decu, trudnice, starije osobe, srčane bolesnike i bolesnike s hroničnim bolestima, kao što su mentalne bolesti, dijabetes i slično”, upozoravaju medicinari.

Osobe koje rade na otvorenom (npr. građevinski radnici) moraju se u uslovima koji sada vladaju mnogo češće odmarati, uz podrazumevajuće sklanjanje u hlad i konzumaciju bar jedne i po čaše vode svakih pola sata - hladno pivo se apsolutno isključuje! Dakle, izuzetno je važno uzimati dovoljno tečnosti, jer se znojenjem ona gubi, čime dolazi do dehidracije i povećanog viskoziteta krvi, što može izazvati trombozu, moždani udar ili infarkt srca.

Kada je u pitanju tuširanje, preporuka je da se koristi mlaka voda - isto se odnosi i na kupanje. Druga mogućnost je stavljanje na ruke i noge hladnih mokrih peškira ili rashlađivanje mokrim sunđerom, mlakom kupkom za noge i sl. U slučaju odevanja, izbor bi morala biti lagana, široka, svetla odeću od prirodnih materijala. Ako se već mora izlaziti po najvećem suncu, preporuka su šešir širokog oboda ili kape i sunčane naočare, a korisna su zaštita od direktnog sunca i lepeze, pa čak i kišobrani.

Valja koristitti laganu posteljinu, po mogućnosti bez jastuka – ako ne postoji problem s kičmom – kako bi se izbegla akumulacija toplote od tela. Što se hrane tiče, obilne obroke bi trebalo zaboraviti: lekari podsećaju da po ovakvim sunčanim kijametima (mada bi tako trebalo i inače)  treba jesti češće, i to male i što svarljivije obroke. Uz to, bilo bi dobro smanjiti unos  hrane prebogate belančevinama, već se fokusirati na mešano sveže voće, salate ili lagane supe, kako bi se organizmu vratili izgubljeni minerali, vitamini i elektroliti.

I dva upozorenja: Kada radi klima-uređaj, temperaturu treba podesiti tako da ne bude niža od 7 stepeni Celzijusovih  od spoljne. I ono najvažnije: NE OSTAVLJAJTE DECU ni sekund u parkiranom automobilu, „samo da trknete do prodavnice”, a isto važi i za kućne ljubimce.

M. S.