ЈАСНЕ ПРЕПОРУКЕ МЕДИЦИНАРА ПО ОВАКВИМ ТЕМПЕРАТУРАМА Не остављајте децу у колима НЕМА "САМО ЋУ НА МИНУТ", НЕМА "САМО ЋУ ЧАСКОМ ДА СКОЧИМ"
Здравствени радници не престају да шаљу препоруке за заштиту од великих врућина, с којима се ових дана суочавају грађани Србије.
Међу оним најалармантнијим је свакако упозорење да високе температуре најнегативније делују на дисајне путеве хроничних болесника (поготово оних који болују од хроничне опструктивне болести плућа и астме), као и на децу. У тим ситуацијама је отежано дисање и долази до бронхоспазама и надражујућег кашља. Стога лекари истичу да је потребно расхладити тело и пити довољно течности, а пре свега негазирану воду и нискокалоричне напитке без кофеина, алкохола и шећера.
Дехидрација од врућина може се избећи и узимањем разређеног сока као што је лимунада (опет без шећера), и то одрасли сваких 1-2 сата, а деца сваких 15-20 минута по 1 до 2 кашике или гутљај. „Немојте чекати осећај жеђи да бисте повећали унос течности, поготово код старијих особа које имају слабији осећај жеђи. Такође, избегавајте боравак на директном сунцу у периоду од 10-17 сати, а то се посебно односи на децу, труднице, старије особе, срчане болеснике и болеснике с хроничним болестима, као што су менталне болести, дијабетес и слично”, упозоравају медицинари.
Особе које раде на отвореном (нпр. грађевински радници) морају се у условима који сада владају много чешће одмарати, уз подразумевајуће склањање у хлад и конзумацију бар једне и по чаше воде сваких пола сата - хладно пиво се апсолутно искључује! Дакле, изузетно је важно узимати довољно течности, јер се знојењем она губи, чиме долази до дехидрације и повећаног вискозитета крви, што може изазвати тромбозу, мождани удар или инфаркт срца.
Када је у питању туширање, препорука је да се користи млака вода - исто се односи и на купање. Друга могућност је стављање на руке и ноге хладних мокрих пешкира или расхлађивање мокрим сунђером, млаком купком за ноге и сл. У случају одевања, избор би морала бити лагана, широка, светла одећу од природних материјала. Ако се већ мора излазити по највећем сунцу, препорука су шешир широког обода или капе и сунчане наочаре, а корисна су заштита од директног сунца и лепезе, па чак и кишобрани.
Ваља koristitti лагану постељину, по могућности без јастука – ако не постоји проблем с кичмом – како би се избегла акумулација топлоте од тела. Што се хране тиче, обилне оброке би требало заборавити: лекари подсећају да по оваквим сунчаним кијаметима (мада би тако требало и иначе) треба јести чешће, и то мале и што сварљивије оброке. Уз то, било би добро смањити унос хране пребогате беланчевинама, већ се фокусирати на мешано свеже воће, салате или лагане супе, како би се организму вратили изгубљени минерали, витамини и електролити.
И два упозорења: Када ради клима-уређај, температуру треба подесити тако да не буде нижа од 7 степени Целзијусових од спољне. И оно најважније: НЕ ОСТАВЉАЈТЕ ДЕЦУ ни секунд у паркираном аутомобилу, „само да тркнете до продавнице”, а исто важи и за кућне љубимце.
М. С.