IZJZV: Četiri vakcine u Srbiji, šta sve treba da znate

Kako navode, novi korona virus, SARS CoV2, u svom sastavu sadrži proteine („N“ „E“ „M“ i „S“) od kojih je poslednji „S“ („spike“ protein) najvažniji jer omogućava ulazak virusa u ljudsku ćeliju. U ovoj ustanovi objašnjavaju i sve o vakcinama koje su dostupne kod nas.

Sputnik V (Gam-COVID-Vac), takozvana „ruska“ vakcina, je vektorska vakcina u kojoj je rekombinantni adenovirus nosač za gen koji omogućava stvaranje „spike“ proteina koji dovodi do stvaranja zaštitnog imuniteta. Vakcinacija je namenjena odraslima, onima koji imaju 18 ili više godina. Prema nacionalnim preporukama, vakcinacija se sprovodi sa dve odvojene doze vakcine u razmaku od najmanje tri nedelje. Prema za sada dostupnim podacima, nakon jedne do četiri nedelje od primljene druge doze vakcine stvara se imunitet koji je efikasan približno 92 odsto u sprečavanju infekcije, a 100 odsto protiv teške bolesti kovid-19. U toku su studije na većem broju ispitanika koje treba da obezbede više podataka o efektivnosti vakcine, navode u Institutu.

Fajzer-BioNTeh vakcina sadrži i RNK u lipidnom omotaču koji omogućava stvaranje „spike“ proteina u ćelijama i tako dovodi do stvaranja zaštitnog imuniteta.

Nakon vakcinacije, većina vakcinisanih stvori antitela klase IgG (na „spike“ protein a kod Sinofarm vakcine i na ostale delove virusa). Nivo antitela zavisi od toga koliko vremena je prošlo od davanja druge doze vakcine mada se izvestan imunitet postiže i posle prve doze vakcine. Iako se kod jednog broja vakcinisanih zaštita može očekivati i posle minimum nedelju dana od druge doze, provera pre minimum 28 dana može dati lažno negativne rezultate. Imunitet zavisi i od imunog odgovora organizma, može biti umanjen ako vam je imunitet oslabljen iz raznih razloga. Međutim, posle vakcinacije  se ne savetuje rutinska provera nivoa stvorenih antitela sa ciljem provere imuniteta, jer za sada nije poznato koji je nivo antitela dovoljan da nas zaštiti od infekcije ovim virusom. Osim toga, postoji i ćelijski imunitet koji se stvara posle vakcinacija, a za koga trenutno ne postoje komercijalno dostupni testovi. Ako ne stvorite antitela, ne znači nužno da niste zaštićeni od infekcije.

Prema za sada dostupnim podacima nakon jedne do četiri nedelje od primljene druge doze vakcine stvara se imunitet koji je efikasan 95 odsto u sprečavanju bolesti kovid-19, kažu u Institutu.

Sinofarm, odnosno „kineska“ vakcina, je inaktivisana vakcina proizvedena tehnologijom prethodno već korišćenom u razvoju vakcina, kao što su vakcina protiv dečje paralize, besnila.

Vakcina sadrži mrtvi virus SARS CoV2 koji je izgubio sposobnost razmnožavanja u ljudskoj ćeliji, ali zato stvara zaštitni imunitet. Vakcinacija je namenjena odraslima koji imaju 18 ili više godina. Sprovodi  se sa dve odvojene doze vakcine u razmaku od dve do četiri nedelje. Nema publikovanih podataka u naučnoj literaturi, ali prema za sada dostupnim podacima iz Kine, nakon jedne do četiri nedelje od primljene druge doze vakcine stvara se imunitet koji je efikasan oko 80 odsto u sprečavanju bolesti kovid-19. U toku su studije na većem broju ispitanika koje treba da obezbede više podataka o efektivnosti vakcine, napominju u Institutu.

Vakcine nisu ispitane na trudnicama i dojiljama pa su zato trudnoća i dojenje kontraindikacija za vakcinaciju. Ipak, ukoliko se desi da zatrudnite u toku vakcinacije ili neposredno nakon toga, to nije obavezan razlog za prekid trudnoće, ali podatak o vakcinaciji saopštite vašem ginekologu zbog čega će vaša trudnoća biti intenzivnije praćena. Žene koje se vakcinišu protiv kovid-19  mogu da planiraju trudnoću. U sve većem broju zemalja razmatra se ili je uvedena i vakcinacija dojilja zbog koristi od zaštite od kovid-19, ističu u Institutu.

AstraZeneka kovid-19, takozvana „oksfordska“, vakcina je, slično ruskoj, vektorska vakcina u kojoj je rekombinantni adenovirus poreklom od šimpanze nosač za gen koji omogućava stvaranje „spike“ proteina i dovodi do stvaranja zaštitnog imuniteta. Vakcinacija je namenjena odraslima koji imaju 18 ili više godina. Sprovodi  se sa dve odvojene doze vakcine u razmaku od 12 nedelja.

Prema za sada dostupnim podacima nakon jedne do četiri od primljene druge doze vakcine stvara se imunitet koji je efikasan od 60 do 90 odsto u sprečavanju bolesti kovid-19. U toku su studije na većem broju ispitanika koje treba da obezbede više podataka o efektivnosti vakcine, ističu u Institutu.

Autoimuna obolenja nisu kontraindikacija za većinu vakcina protiv kovid-19, ali su mera opreza, što znači da je vakcinacija moguća i izvodljiva, ali uz prethodnu konsultaciju sa ordinirajućim lekarom specijalistom. Zbog terapije koju uzimaju pacijenti sa ovim bolestima, posebno ako uzimaju imunosupresivne lekove, imuni odgovor na vakcinu može biti slabiji, preporuka je Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Kako navode, studije pokazuju da nas vakcine protiv kovid-19 efikasno štite od infekcije, a posebno su značajne jer smanjuju rizik od teških formi bolesti koje bi zahtevale bolničko lečenje. Vakcine uče naš imuni sistem kako da prepozna i bori se protiv virusa koji uzrokuje kovid-19. Obično je potrebno nekoliko nedelja, od dve do četiri, nakon primanja druge doze vakcine da se stvori zaštitni imunitet protiv virusa.

To znači da je moguće da vakcinisana osoba dobije kovid-19 neposredno nakon ili u toku vakcinacije, na primer između dve doze, ako je u prethodnih 14 dana bila u kontaktu sa inficiranom osobom. To je zato što vakcina nije imala dovoljno vremena da pruži zaštitu odnosno organizam nije stigao da stvori zaštitni imunitet. Iako se to retko dešava, neke osobe neće stvoriti imunitet, jer nijedna vakcina ne pruža 100 odsto zaštitu. Zato je važno da u toku i nakon vakcinacije preduzimate sve mere da zaštite od kovid-19, nosite zaštitnu masku, držite distancu, izbegavate okupljanja, kažu u Institutu i napominju da od vakcine nećete dobiti kovid-19, a vakcinalni virus, odnosno njegove komponente, se ne izlučuju iz organizma. To znači da niste zarazni za svoju okolinu. Zaraznost nastaje ako niste zaštićeni vakcinom ili preležanom bolešću, a bili ste u bliskom kontaktu sa virusom i inficirali se.

Za sada nije poznato koliko dugo traje imunitet nakon vakcinacije, kao što nije poznato ni koliko dugo traje imunitet nakon preležane bolesti kovid-19.

Potrebno je da se vakcinišu i oni koji su preležali kovid-19. Iako vi niste prioritet za vakcinaciju, vakcinacija se zbog rizika od ponovne infekcije preporučuje, posebno ako je prošlo više od tri meseca od poslednjih simptoma teške bolesti.

Oni koji imaju neku malignu bolest smeju da se vakcinišu, ali uz prethodnu konsultaciju sa nadležnim lekarom (onkologom) i to u fazi remisije (poboljšanja) bolesti. Pacijentima kod kojih je bolest u pogoršanju ne savetuje se vakcinacija dok bolest ne bude stavljena pod kontrolu (osim ako zbog visokog rizika od infekcije nadležni lekar ne proceni drugačije). Ako primate citostatike, radioterapiju ili hemioterapiju, savetuje se odlaganje vakcinacije minimum tri meseca od dana kad završite sa terapijom. Obzirom da ova terapija slabi vaš imuni sistem, moguće je da će imuni odgovor na vakcinu biti slabiji.

To se naročito odnosi na osobe koje su u visokom riziku od infekcije zbog čestih i ponavljanih kontakata sa bolesnim osobama, kao što su zdravstveni radnici, negovateljice u staračkim domovima i drugi. Minimalni vremenski razmak od dana kada ste osetili poslednje simptome bolesti do prve doze vakcine je mesec dana, a optimum 3 meseca. Ako niste imali simptome, a imali ste pozitivan PCR ili brzi antigenski test, minimalni razmak je mesec dana od dana pozitivnog testa. Ako ste u terapiji kovid-19 primali rekonvalescentnu plazmu ili monoklonska antitela -  vakcinaciju odložiti za 90 dana, savetuju u Institutu.

Za razliku od lekova, vakcine se po pravilu daju zdravim ljudima. To je razlog zašto svaka vakcina, kao i svaki lek, prethodno prolazi veliki broj testiranja i analiza u pogledu njihove bezbednosti.

U slučaju da, posle vakcinacije, imate povišenu telesnu temperaturu koja se održava satima, uzimajte puno tečnosti i antipiretike (npr. paracetamol ili ibuprofen), a ako febrilnost (posebno ako je temperatura veća od 38,5 stepeni Celzijusa, traje danima posle vakcinacije - javite se lekaru. Imajte na umu da povišena telesna temperatura koja se javi nakon četiri do sedam dana od vakcinacije najčešće ima neki drugi uzrok i nije posledica vakcinacije.

Ako ste bili u bliskom kontaktu sa inficiranom osobom unutar 14 dana pre vakcinacije, povišena telesna temperatura može biti prvi znak infekcije (obično se javljaju i druge tegobe kao što su zamor, gubitak čula mirisa i/ili ukusa i dr.) pa je potrebno da se odmah javite u nadležnu „kovid“ ambulantu, napominju u Institutu.

U Institutu dodaju kako nikada ne treba zaboraviti da je rizik da obolite ili umrete od kovid-19  neuporedivo veći nego rizik od eventualnih neželjenih reakcija nakon vakcinacije.

Svaka vakcina, kao i svaki lek, može dati određene neželjene reakcije. Velika većina tih reakcija su očekivane i po pravilu blage, kratkotrajne i ne ostavljaju trajne posledice po zdravlje vakcinisanog.

Najčešće neželjene reakcije nakon primene vakcina protiv kovid-19 su lokalne: bol, otok i crvenilo na mestu primanja vakcine. Moguće su i blagi zamor, povišena telesna temperatura, glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima, mučnina, otok limfnih čvorova u blizini mesta primene vakcine. Ove reakcije se ne javljaju kod svih nego samo kod nekih vakcinisanih, bez obzira da li je u pitanju prva ili druga doza vakcine i predstavljaju prirodnu reakciju organizma. Nešto su češće posle druge doze vakcine. Traju dan-dva, ređe nekoliko dana i najčešće ne zahtevaju lekarsku pomoć. Retke, teže i dugotrajnije reakcije (ukoliko se jave) zahtevaju da se obratite lekaru. Većina ozbiljnih „neželjenih događaja“ u toku ili posle vakcinacije se samo „poklapa“, tj. vremenski koincidira sa vakcinacijom, tj. desile bi se i da nije bilo vakcinacije. Ipak, da bi se utvrdilo da li je reč o neželjenoj reakciji posle vakcinacije, svaka od njih zahteva da se javite lekaru.

Zaštitnu masku nosite i u toku i nakon vakcinacije iz više razloga. Masku nosite ne samo zato jer je to zvanično propisano epidemiološkim merama, nego i zato jer nije sigurno da ste stvorili zaštitni imunitet na vakcinu, ni da li je taj imunitet dovoljan da vas zaštiti u slučaju da ste u bliskom kontaktu sa inficiranom osobom - nijedna vakcina nije 100 odsto efikasna.

Za sada bezbednost i efikasnost vakcina protiv kovid-19  nisu ispitane na deci do 18 godina, jedino se Fajzer-BioNTeh vakcina daje deci i odraslima starijim od 16 godina.

LJ. Petrović