Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

ИЗЈЗВ: Четири вакцине у Србији, шта све треба да знате

14.03.2021. 09:21 09:35
Пише:
Фото: Dnevnik (Filip Bakić)

НОВИ САД: У нашој земљи у току је препоручена (добровољна) имунизација против ковид-19. За сада је могуће изабрати било коју од четири доступне вакцине Фајзер-БиоНТех, Синофарм, Спутник В, АстраЗенека. У Институту за јавно здравље Војводине позивају грађане да се вакцинишу, а пре тога да се информишу о овим вакцинама и вакцинацији.

Како наводе, нови корона вирус, САРС ЦоВ2, у свом саставу садржи протеине („Н“ „Е“ „М“ и „С“) од којих је последњи „С“ („спике“ протеин) најважнији јер омогућава улазак вируса у људску ћелију. У овој установи објашњавају и све о вакцинама које су доступне код нас.

Спутник В (Гам-ЦОВИД-Вац), такозвана „руска“ вакцина, је векторска вакцина у којој је рекомбинантни аденовирус носач за ген који омогућава стварање „спике“ протеина који доводи до стварања заштитног имунитета. Вакцинација је намењена одраслима, онима који имају 18 или више година. Према националним препорукама, вакцинација се спроводи са две одвојене дозе вакцине у размаку од најмање три недеље. Према за сада доступним подацима, након једне до четири недеље од примљене друге дозе вакцине ствара се имунитет који је ефикасан приближно 92 одсто у спречавању инфекције, а 100 одсто против тешке болести ковид-19. У току су студије на већем броју испитаника које треба да обезбеде више података о ефективности вакцине, наводе у Институту.

Фајзер-БиоНТех вакцина садржи и РНК у липидном омотачу који омогућава стварање „спике“ протеина у ћелијама и тако доводи до стварања заштитног имунитета.


Антитела

Након вакцинације, већина вакцинисаних створи антитела класе IgG (на „спике“ протеин а код Синофарм вакцине и на остале делове вируса). Ниво антитела зависи од тога колико времена је прошло од давања друге дозе вакцине мада се известан имунитет постиже и после прве дозе вакцине. Иако се код једног броја вакцинисаних заштита може очекивати и после минимум недељу дана од друге дозе, провера пре минимум 28 дана може дати лажно негативне резултате. Имунитет зависи и од имуног одговора организма, може бити умањен ако вам је имунитет ослабљен из разних разлога. Међутим, после вакцинације  се не саветује рутинска провера нивоа створених антитела са циљем провере имунитета, јер за сада није познато који је ниво антитела довољан да нас заштити од инфекције овим вирусом. Осим тога, постоји и ћелијски имунитет који се ствара после вакцинација, а за кога тренутно не постоје комерцијално доступни тестови. Ако не створите антитела, не значи нужно да нисте заштићени од инфекције.


Према за сада доступним подацима након једне до четири недеље од примљене друге дозе вакцине ствара се имунитет који је ефикасан 95 одсто у спречавању болести ковид-19, кажу у Институту.

Синофарм, односно „кинеска“ вакцина, је инактивисана вакцина произведена технологијом prеthodno већ коришћеном у развоју вакцина, као што су вакцина против дечје парализе, беснила.

Вакцина садржи мртви вирус САРС ЦоВ2 који је изгубио способност размножавања у људској ћелији, али зато ствара заштитни имунитет. Вакцинација је намењена одраслима који имају 18 или више година. Спроводи  се са две одвојене дозе вакцине у размаку од две до четири недеље. Нема публикованих података у научној литератури, али према за сада доступним подацима из Кине, након једне до четири недеље од примљене друге дозе вакцине ствара се имунитет који је ефикасан око 80 одсто у спречавању болести ковид-19. У току су студије на већем броју испитаника које треба да обезбеде више података о ефективности вакцине, напомињу у Институту.


Трудноћа

Вакцине нису испитане на трудницама и дојиљама па су зато трудноћа и дојење контраиндикација за вакцинацију. Ипак, уколико се деси да затрудните у току вакцинације или непосредно након тога, то није обавезан разлог за прекид трудноће, али податак о вакцинацији саопштите вашем гинекологу због чега ће ваша трудноћа бити интензивније праћена. Жене које се вакцинишу против ковид-19  могу да планирају трудноћу. У све већем броју земаља разматра се или је уведена и вакцинација дојиља због користи од заштите од ковид-19, истичу у Институту.


АстраЗенека ковид-19, такозвана „оксфордска“, вакцина је, слично руској, векторска вакцина у којој је рекомбинантни аденовирус пореклом од шимпанзе носач за ген који омогућава стварање „спике“ протеина и доводи до стварања заштитног имунитета. Вакцинација је намењена одраслима који имају 18 или више година. Спроводи  се са две одвојене дозе вакцине у размаку од 12 недеља.

Према за сада доступним подацима након једне до четири од примљене друге дозе вакцине ствара се имунитет који је ефикасан од 60 до 90 одсто у спречавању болести ковид-19. У току су студије на већем броју испитаника које треба да обезбеде више података о ефективности вакцине, истичу у Институту.


Аутоимуне болести

Аутоимуна оболења нису контраиндикација за већину вакцина против ковид-19, али су мера опреза, што значи да је вакцинација могућа и изводљива, али уз prеthodnu консултацију са ординирајућим лекаром специјалистом. Због терапије коју узимају пацијенти са овим болестима, посебно ако узимају имуносупресивне лекове, имуни одговор на вакцину може бити слабији, препорука је Института за јавно здравље Војводине.


Како наводе, студије показују да нас вакцине против ковид-19 ефикасно штите од инфекције, а посебно су значајне јер смањују ризик од тешких форми болести које би захтевале болничко лечење. Вакцине уче наш имуни систем како да препозна и бори се против вируса који узрокује ковид-19. Обично је потребно неколико недеља, од две до четири, након примања друге дозе вакцине да се створи заштитни имунитет против вируса.

То значи да је могуће да вакцинисана особа добије ковид-19 непосредно након или у току вакцинације, на пример између две дозе, ако је у prеthodnih 14 дана била у контакту са инфицираном особом. То је зато што вакцина није имала довољно времена да пружи заштиту односно организам није стигао да створи заштитни имунитет. Иако се то ретко дешава, неке особе неће створити имунитет, јер ниједна вакцина не пружа 100 одсто заштиту. Зато је важно да у току и након вакцинације предузимате све мере да заштите од ковид-19, носите заштитну маску, држите дистанцу, избегавате окупљања, кажу у Институту и напомињу да од вакцине нећете добити ковид-19, а вакцинални вирус, односно његове компоненте, се не излучују из организма. То значи да нисте заразни за своју околину. Заразност настаје ако нисте заштићени вакцином или прележаном болешћу, а били сте у блиском контакту са вирусом и инфицирали се.

За сада није познато колико дуго траје имунитет након вакцинације, као што није познато ни колико дуго траје имунитет након прележане болести ковид-19.

Потребно је да се вакцинишу и они који су прележали ковид-19. Иако ви нисте приоритет за вакцинацију, вакцинација се због ризика од поновне инфекције препоручује, посебно ако је прошло више од три месеца од последњих симптома тешке болести.


Цитостатици

Они који имају неку малигну болест смеју да се вакцинишу, али уз prеthodnu консултацију са надлежним лекаром (онкологом) и то у фази ремисије (побољшања) болести. Пацијентима код којих је болест у погоршању не саветује се вакцинација док болест не буде стављена под контролу (осим ако због високог ризика од инфекције надлежни лекар не процени другачије). Ако примате цитостатике, радиотерапију или хемиотерапију, саветује се одлагање вакцинације минимум три месеца од дана кад завршите са терапијом. Обзиром да ова терапија слаби ваш имуни систем, могуће је да ће имуни одговор на вакцину бити слабији.


То се нарочито односи на особе које су у високом ризику од инфекције због честих и понављаних контаката са болесним особама, као што су здравствени радници, неговатељице у старачким домовима и други. Минимални временски размак од дана када сте осетили последње симптоме болести до прве дозе вакцине је месец дана, а оптимум 3 месеца. Ако нисте имали симптоме, а имали сте позитиван ПЦР или брзи антигенски тест, минимални размак је месец дана од дана позитивног теста. Ако сте у терапији ковид-19 примали реконвалесцентну плазму или моноклонска антитела -  вакцинацију одложити за 90 дана, саветују у Институту.

За разлику од лекова, вакцине се по правилу дају здравим људима. То је разлог зашто свака вакцина, као и сваки лек, prеthodno пролази велики број тестирања и анализа у погледу њихове безбедности.


Температура

У случају да, после вакцинације, имате повишену телесну температуру која се одржава сатима, узимајте пуно течности и антипиретике (нпр. парацетамол или ибупрофен), а ако фебрилност (посебно ако је температура већа од 38,5 степени Целзијуса, траје данима после вакцинације - јавите се лекару. Имајте на уму да повишена телесна температура која се јави након четири до седам дана од вакцинације најчешће има неки други узрок и није последица вакцинације.

Ако сте били у блиском контакту са инфицираном особом унутар 14 дана пре вакцинације, повишена телесна температура може бити први знак инфекције (обично се јављају и друге тегобе као што су замор, губитак чула мириса и/или укуса и др.) па је потребно да се одмах јавите у надлежну „ковид“ амбуланту, напомињу у Институту.


У Институту додају како никада не треба заборавити да је ризик да оболите или умрете од ковид-19  неупоредиво већи него ризик од евентуалних нежељених реакција након вакцинације.

Свака вакцина, као и сваки лек, може дати одређене нежељене реакције. Велика већина тих реакција су очекиване и по правилу благе, краткотрајне и не остављају трајне последице по здравље вакцинисаног.

Најчешће нежељене реакције након примене вакцина против ковид-19 су локалне: бол, оток и црвенило на месту примања вакцине. Могуће су и благи замор, повишена телесна температура, главобоља, болови у мишићима и зглобовима, мучнина, оток лимфних чворова у близини места примене вакцине. Ове реакције се не јављају код свих него само код неких вакцинисаних, без обзира да ли је у питању прва или друга доза вакцине и представљају природну реакцију организма. Нешто су чешће после друге дозе вакцине. Трају дан-два, ређе неколико дана и најчешће не захтевају лекарску помоћ. Ретке, теже и дуготрајније реакције (уколико се јаве) захтевају да се обратите лекару. Већина озбиљних „нежељених догађаја“ у току или после вакцинације се само „поклапа“, тј. временски коинцидира са вакцинацијом, тј. десиле би се и да није било вакцинације. Ипак, да би се утврдило да ли је реч о нежељеној реакцији после вакцинације, свака од њих захтева да се јавите лекару.


Маска и после вакцинације

Заштитну маску носите и у току и након вакцинације из више разлога. Маску носите не само зато јер је то званично прописано епидемиолошким мерама, него и зато јер није сигурно да сте створили заштитни имунитет на вакцину, ни да ли је тај имунитет довољан да вас заштити у случају да сте у блиском контакту са инфицираном особом - ниједна вакцина није 100 одсто ефикасна.


За сада безбедност и ефикасност вакцина против ковид-19  нису испитане на деци до 18 година, једино се Фајзер-БиоНТех вакцина даје деци и одраслима старијим од 16 година.

Љ. Петровић

Пише:
Пошаљите коментар
Србија: Дато 1.957.065 доза, 1. у Европи и региону по ревакцинацији

Србија: Дато 1.957.065 доза, 1. у Европи и региону по ревакцинацији

14.03.2021. 08:15 08:16