IZAZOVI TIKTOKA Zapostavljena deca traže pažnju na društvenim mrežama
Kada je pre skoro deset godina – 2014. - u pažnju javnosti dospeo Ajs baket čeleny – izazov polivanja ledenom vodom, kako bi se privukla pažnja na problem finansiranja traženja leka za neizlečivu bolest - amiotrofičnu lateralnu sklerozu ili ALS, niko nije mogao da pretpostavi da će se jedna plemenita ideja pretvoriti u sopstvenu travestiju.
Od podrške teško bolesnima danas smo došli do izazova samogušenja, vožnje zatvorenih očiju kroz grad, lizanja toaletne daske u avionu, depilacije voskom celog lica, ubacivanja novčića u delimično stavljen punjač u utičnicu, do izazivanja halucinacija korišćenjem hipnotika poput benadrila. I to rade deca, koristeći platforme Tiktok i Snepčet, koje je moguće koristiti ako ste stariji od 13 godina. A deci nije teško da slažu datum rođenja.
„Roditelji uglavnom ne koriste Tiktok i ceo koncept im je stran, ali pre svega treba da obrate pažnju na decu i na njihovo ponašanje„, kaže psiholog Ana Mirković. „Da bi se preveniralo da dete, nezrelo i nedovoljno psihički razvijenog mišljenja i logičkog zaključivanja, uopšte uđe u tu priču i radi glupe stvari: da se slika na vrlo opasnim mestima, da sebi stavi so pa led na kožu i tako napravi žive rane, da steže vrat do trenutka dok ne izgubi svest – a sve da bi dobilo pažnju i aplauze nepoznatih ljudi, roditelji treba da budu više uključeni i da zaista budu u komunikaciji sa decom„.
Kako ističe, deca koja imaju dovoljno pažnje u porodici, neće je tražiti tako nepromišljeno, na društvenim mrežama.
„Kada roditelji primete najmanju promenu u ponašanju deteta: način na koji hodaju, kako im se obraćaju, kako spavaju, kakvi su im rezultati u školi, kako jedu, kako se druže, treba da pričaju s njima. Ne treba da im priđu s pitanjem “da li učesvuješ na nekom TikToku ili u izazovu, već da probaju da vide šta je uzrok tih dečijih tihih patnji, dilema, strahova„, kaže Ana Mirković.
Prema njenim rečima, kroz ovakav vid razgovora lakše se dolazi do osetljivih tema, pa i onog pitanja o TikToku, pa deca spuste gard i krenu u pravu komunikaciju. Često se dešava da roditelji uopšte ne komuniciraju sa decom, prestanu da im budu autoritet niti vođe, i deca su prepuštena samima sebi, te pokušavaju da reše probleme koje ne mogu da prevaziđu sami. Zato je jako važno razgovarati sa decom, naročito na temu digitalne komunikacije i društvenih mreža.
Među posebno opasnim, a popularnim izazovima su istrčavanje na pešački prelaz kad naiđe kamion, udaranje u glavu, podmetanje nogu dok neko skače, skakanje po krovu kola koja se kreću, hodanje po ivicama zgrade na TikToku imate promovisanje alkohola, promovisanje droga, imate TikTok doktore koji savetuju deci da sipaju kiselinu u oči kako bi promenili boju dužice ili da izbele zube. Novi izazovi su tri sata boravka u kavezu s opasnom životinjom i ispijanje alkohola kad neko, čitajući, kaže vašu ključnu reč.
„Pogrešno je uverenje da roditelji u digitalnoj pismenosti kaskaju za decom„, mišljenje je Saše Živanovića, penzionisanog načelnika Odeljenja za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije i predsednika Instituta za bezbednosni menayment. „Nove generacije Z odavno znaju za sve opasnosti društvenih mreža i oni su najodgovorniji za dobrobit svoje dece„.
Ipak, iako su digitalno pismeni, roditelji borave na nekim drugim mrežama. Prema rečima naše sagovornice, na TikToku i Snepčetu ima oko jedan odsto roditelja.
„Kako možete da kontrolišete dete, kad uopšte niste na toj platformi? Kontrola je neprimerena i samo zatvara kanal komunikacije„, ističe Ana Mirković. „Kad su škole u pitanju, edukacija je najbolji način da se priđe deci. Ali, to mora da bude sistematično: postoji i Građansko vaspitanje i časovi odeljenske zajednice, mogu da se organizuju vannastavne aktivnosti. Potrebno je da institucije porade na tome da se ovakva edukacija uvede u sistem. Priručnici nam nisu dovoljni, potrebno je i da ih čitamo„.
„Moje kolege iz policije idu u škole i drže obuke deci i profesorima, i na tome treba još više raditi”, kaže Živanović„. „Treba čuti i tu decu”.
A kad smo kod tehnologije, uz sve napore da se sadržaj koji se kači na mreže kontroliše, neki video prikazi prolaze “ispod radara”. A evo i zašto.
„Tiktok poseduje algoritam veštačke inteligencije za plasiranje sadržaja korisnicima u odnosu na to šta gledaju i lajkuju„, kaže Saša Živanović. „Ono što se manje zna jeste da Tiktok koristi veštačku inteligenciju za prepoznavanje lica, predmeta, govora mržnje, pa i tih rizičnih izazova koji se plasiraju na toj društvenoj mreži. Međutim, to su milijarde video zapisa; ne možete sve filtrirati, i neki od tih opasnih sadržaja prođu„.
„Tiktok ima puno lepih i korisnih sadržaja i na roditeljima je da ih predstave deci. Tu mediji mogu da imaju važnu ulogu. Treba da prekinemo s praksom senzacionalističkog pisanja samo o lošim primerima ili katastrofama, već da promovišemo dobre stvari, kojih takođe ima na Tiktoku”, konstatuje Živanović, ističući da na Tiktoku postoji grupa „Domaćin”, gde se deca takmiče da pomažu roditeljima u spremanju kuće, kuvanju, uređenju prostora... Takav je i izazov igranja kola na određenu melodiju, koji pokazuje kako se deca druže i van društvenih mreža.
Kako kaže naš sagovornik, ne možemo se oslanjati samo na rad administratora i moderatora Tiktoka. Postoji i opcija prijavljivanja nepriličnog ili opasnog sadržaja i treba ukazati deci na to koliko je važno biti socijalno odgovoran.
„Ipak, osnovna stvar u sprečavanju da se dete pridruži nekom Tiktok izazovu jeste rad roditelja. Oni moraju da upozore decu na to da postoji opasan sadržaj i tu nema izgovora. Deca, zarad tih lajkova, ne razmišljaju o posledicama. U želji da se razlikuju od drugih, čine nesmotrene poteze, što može da se završi pogubno„, kaže Živanović, ističući da je do sada, prema nekim procenama, u TikTok izazovima do 2021. godine život u izazovu izgubilo preko 85 mladih.
„Roditelji moraju da nauče decu kako da reaguju kada naiđu na rizičan sadržaj. Najvažnije je da nikada ne učestvuju u tim izazovima, da ne podstiču druge na učestvovanje i da ga prijave administratorima i moderatorima. Treba stvoriti svest kod dece o posledicama tih opasnih izazova, jer to kod njih u tim godinama još uvek nije izgrađeno„.
I. Radoičić