IZA IZLOGA: U bogatstvu uživaju iza zatvorenih vrata

I tu dileme nema. Donedavno su stvari bile pođeednako kristalno jasne i kada  je bogatstvo - ono starovremensko, poznato i kao „old money“ - u pitanju. Nije da je baš bila neophodna stručnost jednog doktora ekonomskih nauka da bi se skontalo ko stvarno „pliva“ u kešu, ko su njannabe bogataši, to jest, oni koji manje ili više (ne)uspešno glumataju da su puni kao brod, a ko puka sirotinja. Novo doba - nova i pravila. Novi milenijum i nekoliko ekonomskih potresa koje je doneo bili su sasvim dovoljni da elita promeni pravila igre; da se „maskira“, promeni životni stil, adresu i sve šifre prepoznavanja. I, ođednom kao da su nestali s lica zemlje ili, daleko bilo, bankrotirali.

Planeta je, kada je luksuz u pitanju, tako (p)ostala osuđena na friško bogate (i ne baš zanimljive) predstavnike selebriti „nenj money“ cirkusa, koji kao nekakvi relikti bivših potrošačkih tradicija i dalje voze fensi automobile, obilaze preskupe restorane, šetaju zlatne kajle i precenjeni modni šareniš. Čak su patentirali i „phone money“ – selfi s gomilom novčanica kod uva, umesto telefona, sve ne bi li nam pokazali kako su uspeli u životu. Yabe im, to više nije fora. Bar ne kod pravih igrača... Fiskalna aristokratija se iz osamdesetih (pa i devedesetih) godina prošlog veka, kada nije bilo šanse da se japijevci (kao najrevnosniji poklonici luksuza svake vrste) promaše, elegantno izvukla i presvukla. Evo i kako.

Dok je sirotinja globalnu ekonomsku krizu i mere štednje koje su usledile (a koje za mnoge i dalje traju) shvatila kao kuluk i muku, elita je u tome prepoznala šansu. Logično, ovi prvi su (moguće zbog pogrešne percepcije) narednih godina morali ozbiljno da treniraju preživljavanje, odnosno život u kome se svaki cent računa, dok su ovi drugi, koji su blagovremeno i iz najbolje lože sve adekvatno sagledali, bili zaokupljeni drugim poslom - prepakivanjem i redifinisanjem luksuza i statusnih simbola. Planeta, dakle, nije ostala bez svojih trulih bogataša; živi su, zdravi i ništa manje bogati. Samo su u svetu sve većih nejednakosti odlučili da se malo pritaje. Da, što se kaže, ne iritiraju sirotinju, već da u svom bogatstvu uživaju onako više iza zatvorenih vrata. A da troše - troše.

Umesto najnovijeg modela „must have“ torbe i „roleksa“, na desetine hiljada dolara mesečno odlazi na zdrave životne stilove; časove joge, pilates trening, privatne instruktore i fitnes gurue, dok su „lamboryinije“ i „maseratije“ u garaži zamenile nove skupocene igračke - električni automobili i, naravno, haj-tek bicikli rađeni po poruybini. U kafićima i restoranima sad se za velike novce pije planetarno najzdravija mineralna voda dovučena ne zna se s kog brda, dok je omiljeni aksesoar za šetnju gradom čašica zelenog (naravno jako zdravog) napitka. Tranzicija kapitala nije zaobišla ni tanjire - jede se mahom zeleno, po mogućnosti što egzotičnije i svakako „začinjeno“, sjajnim za probavu i cirkulaciju,  24-karatnim zlatom. Novi japijevci su se u međuvremenu i redizajnirali; ništa kašmir, svila i glamur, samo (pre)skup „zelen i politički korektan“ kežual – jakne, pantalone i majice koje samo „liče“ na one namenjene plebsu. Izrađene od najsavremenijih (organik ili specijalno recikliranih) materijala, ove su krpice neznatno „povoljnije“ od još zelenije „geyeterije“. A najbolji deo (osim svakako činjenice da im je eko svest, kako vole da naglase, razvijena daleko iznad proseka) jeste činjenica da je, kao nekad tajno rukovanje, ova modna priča razumljiva samo onima iz istog soarea. Maskirani da izgledaju kao „jedni od nas“ čak su žrtvovali i nekad neprikosnovenu italijansku cipelu - trampili su je za patike.

Osim toga, to što već neko vreme beleže neopravdane na Maldivima, Sejšelima i ostalim rajskim destinacijama, svakako ne znači da su bogataši prestali da putuju i da sede kod kuće. Nema razloga, jer je i na ovom planu sve u savršenom redu. Putuje se kao i ranije, sve je normalno i u skladu s očekivanjima, samo su destinacije malo drugačije i „zelenije“. Danas je, na primer, ultimativni hit u svetu „oduvek bogatih“ za godinu dana istrčati maratone u svim svetskim metropolama, osvojiti vrh nikad čuli planinskog venca ili onako porodično s decom otići na Galapagos (može i neko drugo, neko slično mesto) s kojeg će se svi vratiti oplemenjeni i duhovno bogatiji. Ukratko, ne bode oči, a pritom je i zdravo.

Predstavnici krupnog kapitala sirotinju sve manje iritiraju i skupim vilama i penthausima na najskupljim lokacijama u svetskim metropola. Umesto toga, diskretno su se (sve s umetničkim delima koja koštaju od nekoliko stotina hiljada, pa do nekoliko miliona dolara) povukli u neke mirnije krajeve i izabrali da bezbedno i sigurno uživaju u privatnosti života na skrovitim lokacijama u prirodi. Ključna reč je, naravno, bezbednost koja, lako je zaključiti nema cenu. Sasvim je logično da bezbedna izmeštenost i košta... 

Kao moralno superiorni i svesniji od ostatka planete (što im je poslednjih godina omiljeni imiy), ne štede ni na edukaciji i obrazovanju potomstva, dok retko glupim smatraju svako razmetanje i hvaljenje ciframa koje zarađuju. Umesto toga, rado pričaju o štetnosti preteranog konzumiranja ugljenih hidrata i nedostatku fizičke aktivnosti, brizi za opstanak planete... Ostatku sveta taj bi diskurs, pretpostavljam, mogao čak i da bude prihvatljiv. Samo da nije tako besvesno iritantan! 

Jasna Budimirović

Foto: pixabay.com