Hraniteljstvo nije samo sigurna zarada

ostane bez produžene dozvole za obavljanje hraniteljskog posla, to neće biti neobično, jer takvih slučajeva u Srbiji ima još. Naime, kada se svake dve godine produžava licenca za hraniteljstvo (procenu radi stručni tim centra za socijalni rad), a ona može biti potvrđena ili oduzeta, na prvom mestu se vodi računa o samoj deci datoj u hraniteljske porodice. Ukoliko se hranitelji o njima staraju kako treba, ako su ona zadovoljna i ne trpe nikakve pritiske i nasilje, onda nema ni razloga da deca budu izmeštena. No, ako je sve suprotno od dogovora sa državom i ako su deca zapuštena i nemaju dovoljno brige i ljubavi, onda je priča sasvim drugačija.

Tačno je da je država stavila poseban akcenat na porodični smeštaj odnosno hraniteljstvo za rešavanje problema napuštene i dece bez staranja, ali to nikako ne znači da svako može biti hranitelj. Uslovi za hraniteljstvo su veoma strogi, a procene i dokazi o njihovom ispunjenosti traže mnogo vremena. Hraniteljstvo je mera zaštite deteta bez roditeljskog staranja, a njime se uspostavlja odnos između deteta i hranitelja koji odgovara odnosu dete-roditelj. Hranitelji preuzimaju neposrednu brigu o detetu i imaju dužnost da se staraju o njegovom zdravlju, razvoju, vaspitanju i obrazovanju i učine sve kako bi se ono pripremilo za samostalan život i rad.

Takve obaveze su, dakako, velike i upravo zato ne može svako biti hranitelj, niti onaj ko jednom dobije licencu mora to ostatiti zauvek. Za obavljanje tog posla, jer zaista nije reč samo o ljubavi prema deci, država svakog meseca daje redovnu zaradu i plaća penzione i zdravstvene doprinose. Pored toga, država svakog meseca plaća poseban dodatak za potrebe dece, daje im mesečni džeparac, obezbeđuje besplatan prevoz, udžbenike, ekskurzije... Drugim rečima, država plaća podobnim pojedincima da se staraju o deci, a oni deci obezbeđuje dovoljno novca za pristojan život.

Kada je to već tako onda je za očekivati da oni koji su dobili dozvolu za hraniteljstvo tu svoju obavezu čestito i obavljaju, a da deca koju je život lišio roditeljske ljubavi, dobiju topli dom. No, nije uvek tako. Prema podacima Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, a na osnovu izveštaja centara za socijalni rad u hraniteljskim porodica prošle godine zabeleženo je 13 slučajeva nasilja, što je manje nego u prethodnim godinama, ali i dalje veliki broj. Prošle godine povećan je i broj dece koja zbog usvajanja napuštaju hraniteljske porodice sa 13,4 odsto u 2013. na 21,9, što daje puni smisao hraniteljstvu, kao privremenom obliku zaštite.

Republički zavod za socijalnu zaštitu je u svom ovogodišnjem izveštaju ukazao na povećan broj premeštaja dece iz jedne hraniteljske porodice u drugu. Ova zabrinjavajuća pojava, kako je navedeno u izveštaju, zahteva detaljniju analizu imajući u vidu da česte promene veoma nepovoljno utiču na razvoj dece. S druge strane, bilo bi krajnje pogrešno ostaviti dete kod hranitelja samo zato da se ono ne bi selilo, a da je pri tom zanemareno ili zlostavljano. Na nadležnim državnim organima je da nađu balans između jednog i drugog problema, ali tako da uvek deca budu na prvom mestu i ni u kom slučaju oštećena.

LJ. Malešević

Kako se postaje hranitelj

Oni koji hoće da budu hranitelji i na taj način sebi obezbede redovnu mesečnu nadoknadu moraju priložiti i potvrdu o mesečnim prihodima, imovini, uverenje da nisu osuđivani, da se protiv njih ne vodi istraga, da nisu lišeni roditeljskog prava, poslovne sposobnosti i da nisu na evidenciji lica protiv koga je određena mera zaštite od nasilja u porodici. Prolaze poseban program u centrima za socijalni rad, a nakon toga tek dobijaju sintetizovan nalaz i stručno mišljenje o opštoj podobnosti da budu hranitelji. Nakon dve godine , centri za socijalni rad ponovo donose odluku o produženju ili ukidanju potvrde o bavljenju hraniteljstvom, ceneći uspešnost ostvarivanja hraniteljske uloge .