Hoće li plutajući otpad na Drini sledeće godine biti prošlost?

Godinama unazad, nesanitarne deponije iz tih triju zemalja prave “ostrvo od plastike” na Drini, te su se ministarstva zaštite životne sredine tih država ujedinila u rešavanju problema, a iz srpskog ministarstva poručuju da će deponija u Prijepolju, koja predstavlja jedan od glavnih uzročnika plutajućeg otpada, sledeće godine biti zatvorena.



To je za Tanjug rekao pomoćnik ministra zaštite životne sredine Filip Abramović, koji kaže da je Ministarstvo finansiralo opštini Prijepolje izradu projektne dokumentacije za zatvaranje deponije i dodao da se na tome uveliko radi.



“Razmatramo da pomognemo i finansiranje uklanjanja deponije, kako bi ona što pre bila zatvorena. Nadamo se da će se to dogoditi u toku sledeće godine, jer je deponija u Prijepolju jedan od glavnih uzročnika nagomilanog otpada na Drini”, rekao je Abramović.



Osim toga, kako “ružna slika” sa Drine o plutajućem otpadu više ne bi kružila, a koja je nedavno obišla svet u izveštajima svetskih medija, Ministarstvo je, dodaje Abramović, u saradnji sa EPS-om obezbedilo vozilo za prikupljanje otpada i namenilo ga Hidroelektrani Višegrad čiji radnici taj otpad izvlače iz vode.



Ekipa Tanjuga otišla je u Višegrad, nedaleko od Hidroelektrane u tom gradu, inače mesta gde je nastao snimak o “ostrvu od plastike” na Drini, koji su podelili mnogi svetski i domaći mediji, i zatekla drugačiji prizor.



U tom delu Drine ponegde plovi neka plastična flaša, na obali ima manjih ostataka smeća izvučenog iz vode, ali “ostrva od plastike” nema i reka izlgeda poprilično čisto.



Meštani Višegrada kažu da radnici Hidroelektrane redovno čiste to područje, a pre desetak godina postavili su i branu koja zadržava otpad kako ne bi stizao do hidrocentrale i ugrozio njen rad.



Iz HE Višegrad za Tanjug navode da, iako ni u jednom aktu ne piše da su zaduženi za čišćenje plutajućeg otpada, moraju redovno da ga čiste, jer, kako kažu, ukoliko ne bi čistili ne bi bili u mogućnosti da proizvode električnu energiju.



Kažu da radnici HE Višegrad godišnje iz Drine izvuku između 6.000 i 8.000 metara kubnih plutajućeg otpada.



A kako izgleda Drina kada njom pluta otpad, ispričao je ribočuvar Milenko Garić iz Višegrada, koji kaže da smeće dolazi Limom, kreće se čitavom dužinom Drine i skuplja se za branu, a onda se, kako objašnjava, stvori “ostrvo” od plastičnih flaša.



“Kada naiđe smeće ne vidi se reka, izgleda kao neko plutajuće ostrvo smeća”, kazao je Garić Tanjugu.



To smeće, navodi, smeta i ribarima da pecaju i čamcima da plove, te je ispričao da je jednom tokom patrole sa kolegom sat vremena proveo nasred reke jer im se zbog velike količine otpada deo smeća zaglavio za propeler.



“Stvarno velika količina smeća pluta Drinom. Da ljudi iz Hidroelektrane ne čiste vodu, ovde bi bio haos. Pogledajte, sada je to čisto”, rekao je Garić.



Koliko otpad smeta ispričao je i ribar Mirko Majstorović koji kaže da se u to vreme ne može pecati i ploviti čamcem, te da tada ribari uglavnom zaobilaze taj deo Drine i traže pogodnije mesto za pecanje.



“Ribari su u problemu, jer se pecati ne može. Pogledajte ovu lančanicu (branu), do kraja bude puna smeća. Apelovali smo, pravili peticije, to je strašno kolike su količine smeća bile ovde pored naše Hidroelektrane. Ove godine su to sredili malo i očistili, ali poslednjih šest ili sedam godina to je strašno”, ispričao je Majstorović, a onda pokazao fotografiju Drine kada je na njoj plutajući otpad.



Kaže da su glavni problem deponije iz Srbije i Crne Gore koje se moraju zatvoriti, inače će smeće nastaviti da dolazi.



Međutim, uprkos otpadu, predsednik Udruženja za sportski ribolov i ekologiju u Višegradu Aleksandar Kojić kaže da Drina i dalje važi za jednu od najčistijih reka o čemu svedoči bogat riblji fond i prisustvo pastrmke koja za stanište bira samo čiste reke.



“Mislim da je ružna slika koja je otišla u svet malo više naduvana... Drina je jedna od najlepših i najčistijih reka na Balkanu, a možda i u svetu. Međutim, plutajući otpad koji se pojavi u proleće i jesen, drugi su iskoristili da pošalju ružnu sliku Drine i ovog podneblja”, rekao je Kojić Tanjugu.



To ne negira činjenicu, dodaje on, da plutajući otpad postoji i da se treba rešiti, ali isključivo, dodaje, naporom tri države kroz koji protiče sliv reke Drine.



Saglasan je sa svojim sugrađanima da Hidroelektrana uklanja otpad van svojih mogućnosti, a koji smeta ne samo hidrocentrali u njenom radu, već i ribolovcima, meštanima i svim ljubiteljima prirode.



“Nikome nije drago kada vidi da tako lepom rekom, kao što je Drina, plutaju flaše i ostalo smeće”, rekao je Kojić.