clear sky
13°C
26.11.2024.
Нови Сад
eur
116.9978
usd
111.6711
Сачуване вести Претрага Navigacija
Подешавања сајта
Одабери писмо
Одабери град
  • Нови Сад
  • Бачка Паланка
  • Бачка Топола
  • Бечеј
  • Београд
  • Инђија
  • Крагујевац
  • Лесковац
  • Ниш
  • Панчево
  • Рума
  • Сомбор
  • Стара Пазова
  • Суботица
  • Вршац
  • Зрењанин

Хоће ли плутајући отпад на Дрини следеће године бити прошлост?

15.09.2019. 12:37 14:05
Пише:
Фото: TANJUG / BOJAN STEKIC / bb

ВИШЕГРАД: Плутајући отпад, који годинама нарушава изглед једне од најлепших река у региону, Дрине, а који долази Лимом са несанитарних депонија из Србије, Црне Горе и, мањим делом, из БиХ, могао би, како обећавају надлежни, следеће године да постане прошлост.

Годинама уназад, несанитарне депоније из тих трију земаља праве “острво од пластике” на Дрини, те су се министарства заштите животне средине тих држава ујединила у решавању проблема, а из српског министарства поручују да ће депонија у Пријепољу, која представља један од главних узрочника плутајућег отпада, следеће године бити затворена.



То је за Танјуг рекао помоћник министра заштите животне средине Филип Абрамовић, који каже да је Министарство финансирало општини Пријепоље израду пројектне документације за затварање депоније и додао да се на томе увелико ради.



“Разматрамо да помогнемо и финансирање уклањања депоније, како би она што пре била затворена. Надамо се да ће се то догодити у току следеће године, јер је депонија у Пријепољу један од главних узрочника нагомиланог отпада на Дрини”, рекао је Абрамовић.



Осим тога, како “ружна слика” са Дрине о плутајућем отпаду више не би кружила, а која је недавно обишла свет у извештајима светских медија, Министарство је, додаје Абрамовић, у сарадњи са ЕПС-ом обезбедило возило за прикупљање отпада и наменило га Хидроелектрани Вишеград чији радници тај отпад извлаче из воде.



Екипа Танјуга отишла је у Вишеград, недалеко од Хидроелектране у том граду, иначе места где је настао снимак о “острву од пластике” на Дрини, који су поделили многи светски и домаћи медији, и затекла другачији призор.



У том делу Дрине понегде плови нека пластична флаша, на обали има мањих остатака смећа извученог из воде, али “острва од пластике” нема и река излгеда поприлично чисто.



Мештани Вишеграда кажу да радници Хидроелектране редовно чисте то подручје, а пре десетак година поставили су и брану која задржава отпад како не би стизао до хидроцентрале и угрозио њен рад.



Из ХЕ Вишеград за Танјуг наводе да, иако ни у једном акту не пише да су задужени за чишћење плутајућег отпада, морају редовно да га чисте, јер, како кажу, уколико не би чистили не би били у могућности да производе електричну енергију.



Кажу да радници ХЕ Вишеград годишње из Дрине извуку између 6.000 и 8.000 метара кубних плутајућег отпада.



А како изгледа Дрина када њом плута отпад, испричао је рибочувар Миленко Гарић из Вишеграда, који каже да смеће долази Лимом, креће се читавом дужином Дрине и скупља се за брану, а онда се, како објашњава, створи “острво” од пластичних флаша.



“Када наиђе смеће не види се река, изгледа као неко плутајуће острво смећа”, казао је Гарић Танјугу.



То смеће, наводи, смета и рибарима да пецају и чамцима да плове, те је испричао да је једном током патроле са колегом сат времена провео насред реке јер им се због велике количине отпада део смећа заглавио за пропелер.



“Стварно велика количина смећа плута Дрином. Да људи из Хидроелектране не чисте воду, овде би био хаос. Погледајте, сада је то чисто”, рекао је Гарић.



Колико отпад смета испричао је и рибар Мирко Мајсторовић који каже да се у то време не може пецати и пловити чамцем, те да тада рибари углавном заобилазе тај део Дрине и траже погодније место за пецање.



“Рибари су у проблему, јер се пецати не може. Погледајте ову ланчаницу (брану), до краја буде пуна смећа. Апеловали смо, правили петиције, то је страшно колике су количине смећа биле овде поред наше Хидроелектране. Ове године су то средили мало и очистили, али последњих шест или седам година то је страшно”, испричао је Мајсторовић, а онда показао фотографију Дрине када је на њој плутајући отпад.



Каже да су главни проблем депоније из Србије и Црне Горе које се морају затворити, иначе ће смеће наставити да долази.



Међутим, упркос отпаду, председник Удружења за спортски риболов и екологију у Вишеграду Александар Којић каже да Дрина и даље важи за једну од најчистијих река о чему сведочи богат рибљи фонд и присуство пастрмке која за станиште бира само чисте реке.



“Мислим да је ружна слика која је отишла у свет мало више надувана... Дрина је једна од најлепших и најчистијих река на Балкану, а можда и у свету. Међутим, плутајући отпад који се појави у пролеће и јесен, други су искористили да пошаљу ружну слику Дрине и овог поднебља”, рекао је Којић Танјугу.



То не негира чињеницу, додаје он, да плутајући отпад постоји и да се треба решити, али искључиво, додаје, напором три државе кроз који протиче слив реке Дрине.



Сагласан је са својим суграђанима да Хидроелектрана уклања отпад ван својих могућности, а који смета не само хидроцентрали у њеном раду, већ и риболовцима, мештанима и свим љубитељима природе.



“Никоме није драго када види да тако лепом реком, као што је Дрина, плутају флаше и остало смеће”, рекао је Којић.

Пише:
Пошаљите коментар