Hamović: Obrazovanje u medijima važno kao i svuda
BEOGRAD: Obrazovanje u medijima je važno kao i u svim drugim sferama društva, rečeno je danas na konferenciji za novinare na kojoj je najavljena serija razgovora pod nazivom Mediji i Novi optimizam.
Izdavačko preduzeće Clio i pokret Novi optimizam, navedeno je, organizovaće seriju razgovora pod nazivom mediji i novi optimizam koji će imati za cilj da otvore javnu debatu o društvenom statusu i uticaju savremenih medija u medijskoj kulturi, profesionalnom položaju novinara.
"Nezadovoljstvo medijima je, u ovom trenutku, ako se to tako može reći, veliko...ili ga mi tako doživljavamo'''', rekao je direktor i glavni urednik Izdavačke kuće Clio Zoran Hamović na konferenciji na kojoj je najavljena serija razgovora pod nazivom "Mediji i Novi optimizam", a u okviru obeležavanja 20 godina postojanja edicije Multimedija u deset gradova Srbije.
Prema njegovim rečima, kada se kaže "nezadovoljstvo medijima" već je urađena jedna greška, zato što nije reč o medijima nego je reč o politici koja utiče na medije i koja stvara kontekst u kome određeni mediji kao instrumenti funkcionišu.
Navodeći da se ove godine navršava 20 godina prisustva edicije Multimedia, on je istakao da su ciljna grupa mlađe generacije koje dolaze kao i njihova medijska informaciona pismenost.
''''Za nas je posebno bilo važno da stvorimo ambijent razumevanja da nije samo kada se kaže medijska pismenost reč o žurnalitici, o novinarstvu već da je medijska krativnost mnogo šira i da su mediji stvaralački prostor koji omogućava mnogo vise od informacija i informisanja, da mediji ne mogu službovati ili biti označeni samo kao informativna sredstva'''', rekao je Hamović.
Šefica odeljenja za medije Misije OEBS Gordana Janković rekla je da u Srbiji retko vidimo pravu debatu, a ono što ima od debata, je debata istomišljenika, i tu nema promene.
Kako je rekla ono što se ovde pokušava je ostvariti debatu koja nije samo debata istomišljenika nego debata koja uvodi mogućnost rasprave, donošenje koncenzusom nekih novih zaključka i pomeranje dalje.
"Bez učešća građanina koji je aktivan i razmislja šta su potrebe svih nema promena u društvu", rekla je ona dodajući da su se rado prilključili seriji debata.
Dovođenjem različitih vrsta asocijacija, struktura medija, profesionalaca, za sto na teme na koje su desfinisane kao važne teme za promenu medija, Clio pokušava na neki način da promeni razmišljanje o tome šta je potrebno uraditi dalje, rekla je ona i dodala da stimulisanje građana da traže učešće države u procesima u kulturi koji dovode do promene jeste nešto što se nadamo da će biti rezultat ovih debata.
Profesor menadžmenta u kulturi Milena Dragićević Šešić je rekla da je način na koji izdavačka kuća Clio deluje izuzetan primer delovanja kroz intersektorske mreže jer su tu nevladine organizacije, biblioteke, javni i privatni sektor fakulteti...
"Ceo projekat je redak primer intersektorske mreže i delovanja kroz nju", rekla je dodajući da je reč i o decentralizaciji kulture.