Хамовић: Образовање у медијима важно као и свуда

Издавачко предузеће Clio и покрет Нови оптимизам, наведено је, организоваће серију разговора под називом медији и нови оптимизам који ће имати за циљ да отворе јавну дебату о друштвеном статусу и утицају савремених медија у медијској култури, професионалном положају новинара.



"Незадовољство медијима је, у овом тренутку, ако се то тако може рећи, велико...или га ми тако доживљавамо'''', рекао је директор и главни уредник Издавачке куће Clio Зоран Хамовић на конференцији на којој је најављена серија разговора под називом "Медији и Нови оптимизам", а у оквиру обележавања 20 година постојања едиције Мултимедија у десет градова Србије. 



Према његовим речима, када се каже "незадовољство медијима" већ је урађена једна грешка, зато што није реч о медијима него је реч о политици која утиче на медије и која ствара контекст у коме одређени медији као инструменти функционишу.



Наводећи да се ове године навршава 20 година присуства едиције Мултимедиа, он је истакао да су циљна група млађе генерације које долазе као и њихова медијска информациона писменост.



''''За нас је посебно било важно да створимо амбијент разумевања да није само када се каже медијска писменост реч о журналитици, о новинарству већ да је медијска кративност много шира и да су медији стваралачки простор који омогућава много висе од информација и информисања, да медији не могу службовати или бити означени само као информативна средства'''', рекао је Хамовић.



Шефица одељења за медије Мисије ОЕБС Гордана Јанковић рекла је да у Србији ретко видимо праву дебату, а оно што има од дебата, је дебата истомишљеника, и ту нема промене. 



Како је рекла оно што се овде покушава је остварити дебату која није само дебата истомишљеника него дебата која уводи могућност расправе, доношење концензусом неких нових закључка и померање даље.



"Без учешћа грађанина који је активан и размисља шта су потребе свих нема промена у друштву", рекла је она додајући да су се радо прилкључили серији дебата.



Довођењем различитих врста асоцијација, структура медија, професионалаца, за сто на теме на које су десфинисане као важне теме за промену медија, Clio покушава на неки начин да промени размишљање о томе шта је потребно урадити даље, рекла је она и додала да стимулисање грађана да траже учешће државе у процесима у култури који доводе до промене јесте нешто што се надамо да ће бити резултат ових дебата.



Професор менаџмента у култури Милена Драгићевић Шешић је рекла да је начин на који издавачка кућа Clio делује изузетан пример деловања кроз интерсекторске мреже јер су ту невладине организације, библиотеке, јавни и приватни сектор факултети...



"Цео пројекат је редак пример интерсекторске мреже и деловања кроз њу", рекла је додајући да је реч и о децентрализацији културе.