Goran Trivan: Sami smo krivi što nam je zemlja zagađena

On je kao najvećeg zagađivača apostrofirao poljoprivredu, apelujući na lokalne samo- uprave da poljoprivrednicima obezbede stručnu pomoć u korišćenju sredstava za zaštitu biljaka, jer su na domaćim njivama i dalje preparati koje je savremeni svet izbacio iz upotrebe.

Trivan je na sesiji o životnoj sredini i lokalnom razvoju, koji je u Beogradu organizovala Stalna konferencija gradova i opština, istakao da se od lokalnih samoupravatraži i da razmotre prioritete u zaštiti životne sredine i pripremaju projekte, jer se bez njih ne mogu koristiti sredstva iz evropskih fondova. Pri tome, dodao je ministar, prioriteti moraju biti prečišćavanje voda, rešavanje problema komunalnog otpada, remedijacija zemljišta i pošumljavanje.

„Za ulaganja u ekologiju u narednih 30 godina potrebno nam je 15 milijardi evra a oko 53% možemo dobiti od EU. Zaštita životne sredine je pitanje budućnosti i opstanka i više nećemo moći da ne brinemo o njenom očuvanju. Nema života sa zagađenom vodom i zemljištem. Razvijene zemlje su pre 25 godina bile na nivou na kom je sada Srbija, ali mislim da mi, poučeni njihovim iskustvom, možemo da skratimo taj period„, naveo je Trivan, uz napomenu da „zeleni” dinar više neće moći da se troši nenamenski.

Po ministrovim rečima, Srbiji je potrebno 300 postrojenja za preradu otpada, a sada ih ima samo 18, od kojih je pri tome polovina  u fazi rekonstrukcije. Neophodno je, kako je rekao, i 26 regionalnih deponija, a do sada je izgrađeno samo osam – od kojih dve nisu u redu. „Građane treba da ohrabrimo da prijavljuju one koji stvaraju divlje deponije, a postavićemo i kamere. Sve lokalne uprave su dužne da obezbede po jednog inspektora za zaštitu životne sredine”, naveo je ministar.

Pomoćnik ministra zaštite životne sredine Željko Pantelić rekao je da u 11 opština u Srbiji ne postoji inspektor za zaštitu životne sredine, a da u nekim opštinama o njoj brinu saobraćajni i građevinski inspektori. „Moramo povećati broj inspektora i kazne i tražiti da se prijave procesuiraju jer često zastare, a i kazne nisu visoke”, rekao je Pantelić i dodao je da je nedavno kažnjena jedna firma zbog neadekvatnog skladištenja hemikalija sa svega 500.000 dinara, a druga sa 300.000 dinara zbog opasnog otpada.

Ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić rekao je da Vlada zaštitu životne sredine smatra „jednim od krucijalnih ciljeva”. „Ulaganje u zaštitu životne sredine utiče na ukupan održivi razvoj, donosi prihod i otvara nova radna mesta jer samo recikliranjem otpada može da se zaradi 1,5 milijardi evra”, rekao je Ružić, uz napomenu da građevinski otpad lokalne samouprave mogu da koriste za gradnju infrastrukture, ilustrujući to podatkom da se u Srbiji godišnje stvara neverovatnih  400.000 tona tog materijala.        

M. S.