Горан Триван: Сами смо криви што нам је земља загађена

Он је као највећег загађивача апострофирао пољопривреду, апелујући на локалне само- управе да пољопривредницима обезбеде стручну помоћ у коришћењу средстава за заштиту биљака, јер су на домаћим њивама и даље препарати које је савремени свет избацио из употребе.

Триван је на сесији о животној средини и локалном развоју, који је у Београду организовала Стална конференција градова и општина, истакао да се од локалних самоуправатражи и да размотре приоритете у заштити животне средине и припремају пројекте, јер се без њих не могу користити средства из европских фондова. При томе, додао је министар, приоритети морају бити пречишћавање вода, решавање проблема комуналног отпада, ремедијација земљишта и пошумљавање.

„За улагања у екологију у наредних 30 година потребно нам је 15 милијарди евра а око 53% можемо добити од ЕУ. Заштита животне средине је питање будућности и опстанка и више нећемо моћи да не бринемо о њеном очувању. Нема живота са загађеном водом и земљиштем. Развијене земље су пре 25 година биле на нивоу на ком је сада Србија, али мислим да ми, поучени њиховим искуством, можемо да скратимо тај период„, навео је Триван, уз напомену да „зелени” динар више неће моћи да се троши ненаменски.

По министровим речима, Србији је потребно 300 постројења за прераду отпада, а сада их има само 18, од којих је при томе половина  у фази реконструкције. Неопходно је, како је рекао, и 26 регионалних депонија, а до сада је изграђено само осам – од којих две нису у реду. „Грађане треба да охрабримо да пријављују оне који стварају дивље депоније, а поставићемо и камере. Све локалне управе су дужне да обезбеде по једног инспектора за заштиту животне средине”, навео је министар.

Помоћник министра заштите животне средине Жељко Пантелић рекао је да у 11 општина у Србији не постоји инспектор за заштиту животне средине, а да у неким општинама о њој брину саобраћајни и грађевински инспектори. „Морамо повећати број инспектора и казне и тражити да се пријаве процесуирају јер често застаре, а и казне нису високе”, рекао је Пантелић и додао је да је недавно кажњена једна фирма због неадекватног складиштења хемикалија са свега 500.000 динара, а друга са 300.000 динара због опасног отпада.

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић рекао је да Влада заштиту животне средине сматра „једним од круцијалних циљева”. „Улагање у заштиту животне средине утиче на укупан одрживи развој, доноси приход и отвара нова радна места јер само рециклирањем отпада може да се заради 1,5 милијарди евра”, рекао је Ружић, уз напомену да грађевински отпад локалне самоуправе могу да користе за градњу инфраструктуре, илуструјући то податком да се у Србији годишње ствара невероватних  400.000 тона тог материјала.        

М. С.