Galić: Vojvodina bogatija za 100.000 stabala

Podsetio je na to da je akcija potekla iz Deklaracije za zaštitu životne sredine u AP Vojvodini, koju je Pokrajinska skupština usvojila u maju protekle godine. Tim dokumentom je, između ostalog, predviđeno da se poveća pokrivenost Vojvodine šumama i da se razvija urbano pošumljavanje.

– Standard pošumljenosti Evrope je između 30 i 40 procenata, Srbija je pošumljena od 26 do 27 odsto, a Vojvodina svega šest do sedam. Severni Banat, koji je jedna od najkritičnijih tačaka u Evropi, pošumljen je samo jedan odsto – naveo je Galić. 

Za akciju ozeljenjavanja koja se sprovodi širom Vojvodine Pokrajinska vlada je obezbedila  9.150 sadnica različitih vrsta drveća. Pre svega ozelenjava ustanove čiji je osnivač Pokrajina, poput zdravstvenih i socijalnih ustanova, dok je određeni broj sadnica Pokrajina ustupila lokalnim samoupravama – Gradu Novom Sadu, Zrenjaninu i drugima. Galić ističe da je izuzetno značajno što su sve jedinice lokalne samouprave u Vojvodini prepoznale značaj pošumljavanja koje utiče na klimu i zdravlje ljudi i zajedno s Pokrajinskom vladom, ali i same o svom trošku, krenule u akciju. Tako je, primera radi, Grad Novi Sad je pribavio 6.000 sadnica, Kanjiža 6.500, Zrenjanin 6.750, Sombor 5.000, a Kikinda, koja se nalazi baš na najkritičnijoj tački, čak 32.000.

– U Kikindi je akcija odlično počela. U naseljenom mestu Nakovo zasađeno 1.000 stabala. Smatramo da je akcija izuzetno značajna, i to su sve lokalne samouprave prepoznale. To znači da se svest menja i mi smo u Pokrajinskoj vladi izuzetno zadovoljni i ponosni zbog toga – naglašava naš sagovornik.     

Na pitanje da li je zadovoljan troipogodišnjim učinkom sekretarijata na čijem je čelu, Galić kaže da to koliko je starešina zadovoljan zavisi od aspiracije svakog starešine, i da on ima visok nivo aspiracije.  

Mreže i zaštićene vrste

Upravljanje ribljim područjima u Vojvodini  kontroliše inspekcija Sekretarijata na čijem je čelu Galić. U ovom mandatu su zaplenili 32 kilometra mreža i podneli 33 prekršajne prijave. U oblasti zaštite prirodnih dobara, pre svega u zaštiti zaštićenih vrsta, podneli su deset krivičnih prijava, 38 prekršajnih i spasli 109 jedinki.

– Nailazili smo na najnenormalnije životne situacije da čovek u kredencu drži zvečarku, koja ga je ujela i koju su naši radnici zbrinuli na odgovarajući način i na kraju, pošto nijedna ustanova u Republici Srbiji nije mogla u tom trenutku da primi otrovnicu te vrste, mi smo je otpremili u Zagreb u odgovarajuće prihvatilište. Pronalazili smo najrazličitije zaštićene egzotične vrste, od otrovnica, pitona, kajmana do ptica. Veoma je bitno što smo, u saradnji s policijom, otkrili i hvatali one koje ih distriburiraju, koji se bave time zbog profita. Na njih smo se fokusirali i to je tih deset krivičnih prijava koje smo podneli protiv njih.

– Ne mogu da kažem da sam baš u potpunosti zadovoljan, ali u poređenju s prethodnim periodima izuzetno sam zadovoljan onim što je urađeno. U zaštiti životne sredine prvi put smo počeli sprovoditi određene stvari, koje se ranije nikad nisu rađene – napominje Galić.

Kako je naveo, tako nikad do sada, znači do ove pokrajinske administracije, operateri koji upravljaju opasnim otpadom nisu krivično procesuirani od inspekcije Sekretarijata, policije, Tužilaštva, nadležnih za nezakonito odlaganje i transport opasnog otpada  Takve nezakonite radnje je Sekretarijat, uz pomoć policije, otkrio u Pančevu, Kikindi i Novom Sadu.   

– To je jedna strane medalje – kaže Galić. – Druga strana je da su naše inspekcije sprovele kontrolu industrijskih objekata i prvi put su podnete krivične prijave protiv neodgovornih lica u okviru tih industrijskih objekata.

U ovoj godini podneto je protiv osam različitih subjekata osam krivičnih prijava, 15 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i 26 za privredne prestupe.

– Ranije se to nikad nije dešavalo. I nikad niko pre ove pokrajinske administracije nije završio u zatvoru zbog toga što je nezakonito tretirao, ne samo opasan otpad nego i otpad uopšte. To smo mi uveli. To je razlika između nas i onih koji nas kritikuju. Bili su u prilici da to rade, zašto ni protiv koga nisu podneli krivičnu prijavu, a bilo je i u prošlosti nezakonitog odlaganja otpada – naglašava Galić.  

Pokrajinska vlada se razlikuje od prethodne i po zaštiti reke Krivaje od zagađenosti. Iz pokrajinske kase za tu svrhu obezbeđeno je po 479 miliona dinara za izgradnju prečistača otpadnih voda u Malom Iđošu i Bačkoj Topoli. Radovi u Malom Iđošu otpočeli su 2. novembra, a za 2019. godinu je Pokrajina za izgradnju postrojenja u tom mestu predvidela 202 miliona, a za ovu godinu će biti obezbeđena druga polovina novca. U Bačkoj Topoli za izgradnju prečistača je za ovu godinu obezbeđen 191 milion dinara. Osim toga, Pokrajinska vlada, zajedno s Republikom, obezbeđuje novac za prečistače u Srbobranu i u Temerinu.

Zaustavili epidemiju groznice Zapadnog Nila

Po zakonu, Sekretarijat ima obavezu da štiti građane u Vojvodini od svih štetnih organizma i invazionih vrsta. U tom smislu obavezan je da suzbija komarce, krpelje i ambroziju. To Pokrajinski sekretarijat radi više od deset godina i u tu svrhu je trošen ogroman novac.

– Od komaraca se dobija groznica Zapadnog Nila, koja je smrtonosna i kosila je više desetine građana Vojvodine svake godine. u 2019. smo imali samo dva obolela i dobili smo svojevrsno priznanje od Svetske zdravstvene organizacije da smo zaustavili epidemiju groznice Zapadnog Nila, što se ne može reći za Rumuniju, Mađarsku i Grčku, koje imaju smrtnih slučajeva – mi nemamo nijedan.     

– Vrlo je značajno istaći da investitor, kada se radi o prečistaču otpadnih voda, nije Pokrajina nego jedinica lokalne samouprave – napominje Galić. – Pokrajina je prepoznala problem i našla se da pomogne jedinicama lokalne samouprave. Jer, ako uzmemo u obzir iznose koje sam naveo za prečistače i buyete lokalnih samouprava, videćete da svota potrebna za prečistače iscrljuju čitav njihov buyet i njima se jednostavno mora pomoći.

Pokrajinska vlada je prepoznala i uvrstila u Deklaraciju i to da je neophodno finansirati projekte jedinice lokalnih samouprava kada se radi pre svega o prečistačima otpadnih voda i vode za piće, sa čime pre svega Banat ima vrlo velikih problema.

 Eržebet Marjanov