Галић: Војводина богатија за 100.000 стабала

Подсетио је на то да је акција потекла из Декларације за заштиту животне средине у АП Војводини, коју је Покрајинска скупштина усвојила у мају протекле године. Тим документом је, између осталог, предвиђено да се повећа покривеност Војводине шумама и да се развија урбано пошумљавање.

– Стандард пошумљености Европе је између 30 и 40 процената, Србија је пошумљена од 26 до 27 одсто, а Војводина свега шест до седам. Северни Банат, који је једна од најкритичнијих тачака у Европи, пошумљен је само један одсто – навео је Галић. 

За акцију озељењавања која се спроводи широм Војводине Покрајинска влада је обезбедила  9.150 садница различитих врста дрвећа. Пре свега озелењава установе чији је оснивач Покрајина, попут здравствених и социјалних установа, док је одређени број садница Покрајина уступила локалним самоуправама – Граду Новом Саду, Зрењанину и другима. Галић истиче да је изузетно значајно што су све јединице локалне самоуправе у Војводини препознале значај пошумљавања које утиче на климу и здравље људи и заједно с Покрајинском владом, али и саме о свом трошку, кренуле у акцију. Тако је, примера ради, Град Нови Сад је прибавио 6.000 садница, Кањижа 6.500, Зрењанин 6.750, Сомбор 5.000, а Кикинда, која се налази баш на најкритичнијој тачки, чак 32.000.

– У Кикинди је акција одлично почела. У насељеном месту Наково засађено 1.000 стабала. Сматрамо да је акција изузетно значајна, и то су све локалне самоуправе препознале. То значи да се свест мења и ми смо у Покрајинској влади изузетно задовољни и поносни због тога – наглашава наш саговорник.     

На питање да ли је задовољан троипогодишњим учинком секретаријата на чијем је челу, Галић каже да то колико је старешина задовољан зависи од аспирације сваког старешине, и да он има висок ниво аспирације.  

Мреже и заштићене врсте

Управљање рибљим подручјима у Војводини  контролише инспекција Секретаријата на чијем је челу Галић. У овом мандату су запленили 32 километра мрежа и поднели 33 прекршајне пријаве. У области заштите природних добара, пре свега у заштити заштићених врста, поднели су десет кривичних пријава, 38 прекршајних и спасли 109 јединки.

– Наилазили смо на најненормалније животне ситуације да човек у креденцу држи звечарку, која га је ујела и коју су наши радници збринули на одговарајући начин и на крају, пошто ниједна установа у Републици Србији није могла у том тренутку да прими отровницу те врсте, ми смо је отпремили у Загреб у одговарајуће прихватилиште. Проналазили смо најразличитије заштићене егзотичне врсте, од отровница, питона, кајмана до птица. Веома је битно што смо, у сарадњи с полицијом, открили и хватали оне које их дистрибурирају, који се баве тиме због профита. На њих смо се фокусирали и то је тих десет кривичних пријава које смо поднели против њих.

– Не могу да кажем да сам баш у потпуности задовољан, али у поређењу с prеthodnim периодима изузетно сам задовољан оним што је урађено. У заштити животне средине први пут смо почели спроводити одређене ствари, које се раније никад нису рађене – напомиње Галић.

Како је навео, тако никад до сада, значи до ове покрајинске администрације, оператери који управљају опасним отпадом нису кривично процесуирани од инспекције Секретаријата, полиције, Тужилаштва, надлежних за незаконито одлагање и транспорт опасног отпада  Такве незаконите радње је Секретаријат, уз помоћ полиције, открио у Панчеву, Кикинди и Новом Саду.   

– То је једна стране медаље – каже Галић. – Друга страна је да су наше инспекције спровеле контролу индустријских објеката и први пут су поднете кривичне пријаве против неодговорних лица у оквиру тих индустријских објеката.

У овој години поднето је против осам различитих субјеката осам кривичних пријава, 15 захтева за покретање прекршајног поступка и 26 за привредне преступе.

– Раније се то никад није дешавало. И никад нико пре ове покрајинске администрације није завршио у затвору због тога што је незаконито третирао, не само опасан отпад него и отпад уопште. То смо ми увели. То је разлика између нас и оних који нас критикују. Били су у прилици да то раде, зашто ни против кога нису поднели кривичну пријаву, а било је и у прошлости незаконитог одлагања отпада – наглашава Галић.  

Покрајинска влада се разликује од prеthodnе и по заштити реке Криваје од загађености. Из покрајинске касе за ту сврху обезбеђено је по 479 милиона динара за изградњу пречистача отпадних вода у Малом Иђошу и Бачкој Тополи. Радови у Малом Иђошу отпочели су 2. новембра, а за 2019. годину је Покрајина за изградњу постројења у том месту предвидела 202 милиона, а за ову годину ће бити обезбеђена друга половина новца. У Бачкој Тополи за изградњу пречистача је за ову годину обезбеђен 191 милион динара. Осим тога, Покрајинска влада, заједно с Републиком, обезбеђује новац за пречистаче у Србобрану и у Темерину.

Зауставили епидемију грознице Западног Нила

По закону, Секретаријат има обавезу да штити грађане у Војводини од свих штетних организма и инвазионих врста. У том смислу обавезан је да сузбија комарце, крпеље и амброзију. То Покрајински секретаријат ради више од десет година и у ту сврху је трошен огроман новац.

– Од комараца се добија грозница Западног Нила, која је смртоносна и косила је више десетине грађана Војводине сваке године. у 2019. смо имали само два оболела и добили смо својеврсно признање од Светске здравствене организације да смо зауставили епидемију грознице Западног Нила, што се не може рећи за Румунију, Мађарску и Грчку, које имају смртних случајева – ми немамо ниједан.     

– Врло је значајно истаћи да инвеститор, када се ради о пречистачу отпадних вода, није Покрајина него јединица локалне самоуправе – напомиње Галић. – Покрајина је препознала проблем и нашла се да помогне јединицама локалне самоуправе. Јер, ако узмемо у обзир износе које сам навео за пречистаче и buyеtе локалних самоуправа, видећете да свота потребна за пречистаче исцрљују читав њихов buyеt и њима се једноставно мора помоћи.

Покрајинска влада је препознала и уврстила у Декларацију и то да је неопходно финансирати пројекте јединице локалних самоуправа када се ради пре свега о пречистачима отпадних вода и воде за пиће, са чиме пре свега Банат има врло великих проблема.

 Ержебет Марјанов