Forum mladih s invaliditetom pokreće platformu namenjenu potencijalnim radnicima i poslodavcima

To svakako nije posao od jednog dana, već kontinuirani proces koji traži svakodnevni angažman svih direktno i indirektno uključenih u reševanje složenog problema koji ima svoju socijalnu, pishološku i pođednako važnu, ekonomsku dimenziju. Forum mladih sa invaliditetom (FMI) je jedna od organizacija u Srbiji koja više od decenije praktično deluje na ovm polju i ima konkretne rezultate.

Uskoro Forum pokreće Platformu za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

-To će biti jedna viša forma organizovanja onoga što već godinama radimo, a to je podrška osobama sa invaliditetom i poslodavcima u procesu zapošljavanja. Mi pružamo usluge, kako jednima, tako i drugima, pružajući rešenja kako nastaviti put ka inkluziji osoba sa invaliditetom u tržište rada, pritome vodeći računa o realnim resursima zajednica u kojima se zapošljavanje sprovodi – kaže Jovana Krivokuća Milovanović. - Usluge podrazumevaju kontinuirani rad sa pojedincima – osobama sa invaliditetom, a to su: radionice, treninzi za meke veštine, profesionalno informisanje, savetovanje i izrada individualnog plana zapošljavanja, individualni savetodavni rad, izrada biografije i priprema za posao, kursevi jezika, kao i podrška poslodavcima kada je reč o pretrazi baze podataka FMI, procena radnog okruženja, podrška u razumnom prilagođavanju radnog mesta, obuke za zaposlene, primena zakonskih normativa...

Forum mladih sa invaliditetom je organizacija civilnog društva, osnovana u Beogradu 2005. godine, a svoju delatnost obavlja na čitavoj teritoriji Republike Srbije.

- Naša vizija je društvo ravnopravnih i aktivnih građana u kome su osobe sa invaliditetom osnažene da samostalno žive i odlučuju, u skladu sa potrebama i resursima – kaže Jovana Krivokuća Milovanović. - Forum je uspešno realizovao oko 70 projekata, sa više od 2 500 direktnih korisnika, koji doprinose razvoju inkluzivnog društva na lokalnom, regionalnom i nacionalnom nivou. Organizacija predstavlja i zastupa interese osoba sa invaliditetom u oblastima obrazovanje, zapošljavanje, pristupačnost, preduzetništvo, socijalna politika i socijalna zaštita, omogućavajući poboljšanje položaja osoba sa invaliditetom i kreiranje jednakih mogućnosti.

Naše iskustvo od 12 godina nas je uverilo da je podrška u kreiranju i održavanju zapošljavanja i radne integracije osoba sa najrazličitijim oblicima i stepenima invaliditeta ne samo moguća, nego i poželjna za sve strane – obajašnjava Jovana Krivokuća Milovanović i ujedno poziva sve poslodavce da se učlane u ovu zajednicu znanja i prakse, koja za cilj ima afirmaciju jednakih mogućnosti osoba sa invaliditetom na tržištu rada, obezbeđivanje tehničke i stručne podrške za prilagođavanje poslova i radnog mesta, kao i praćenje efekata radne i socijalne uključenosti osoba sa invaliditetom.

Kako naša sagovornica navodi, prema poslednjem popisu stanovništva u Srbiji živi oko 571.000 osoba sa invaliditetom, od čega je 38 odsto starosne dobi između 15 i 65 godina (između 215 000 i 220 000 građana), što predstavlja kategoriju potencijalno radno angažovanog stanovništva. Među osobama sa invaliditetom nešto je više žena, 58 odsto nego muškaraca, 42 odsto.

Kada je reč o zakonskoj regulativi koja je doneta 2009, a primenjuje se od 2010. godine, Jovana Krivokuća Muilovanović kaže da je Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba s invaliditetom jedan od najznačajnijih pravnih dokumenata čiji je cilj da promoviše podsticanje zapošljavanja i stvaranje uslova za ravnopravno uključivanje osoba sa invaliditetom na tržište rada.

- Može se reći da je tokom implementacije Zakona došlo do povećanog uključivanja osoba s invaliditetom u mere aktivne politike zapošljavanja, povećano je njihovo zapošljavanje sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje i povećan je broj novosnovanih preduzeća za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje osoba sa invaliditetom kao posebnih oblika zapošljavanja. Takođe, od 2015. godine, od strane NSZ, realizuje se i poseban paket usluga za nezaposlene osobe sa invaliditetom koji podrazumeva posredovanje u zapošljavanju i uključivanje osoba sa invaliditetom u mere aktivne politike zapošljavanja pod opštim uslovima i po prilagođenim programima. Prosečno se godišnje u mere aktivne politike zapošljavanja uključi oko 9.000 osoba s invaliditetom, što predstavlja oko 80 odsto više nego pre donošenja Zakona.

O praksi poslodavci u Srbiji, da radije, kako je i zakonom omogućeno, plaćaju penae za neispunjenu kvotu zaposlenih osoba sa invaliditetom, nego da ih zaposle, sagovrnica navodi više razloga, među kojima je ograničena potreba za zapošljavnjem – privreda nije u stanju da produkuje dovoljno novih radnih mesta. Kad poslodavci nemaju potrebu za novim radnicima, ne isplati im se da zaposle osobu s invaliditetom kako bi ispunili zakonsku obavezu zapošljavanja.

S druge strane, jedna od barijera sa kojom se poslodavci susreću je nepovoljna kvalifikaciona struktura osoba s invaliditetom, pa su neki poslodavci primorani da obavezu zapošljavanja ispune na drugačiji način osim kroz zapošljavanje, čak i kada bi radije zaposlili osobu s invaliditetom. Takođe, ukoliko koriste aktivne mere zapošljavanja, poslodavci moraju da se obavežu na zapošljavanje osoba s invaliditetom na neodređeno vreme, što ograničava njihovu fleksibilnost u poslovanju i odbija ih od ovih mera –  zaključuje Jovana Krivokuća Milovanović.

V. C.